ВЕЛИКА ВОДЕНИЦА НА РОГАЧИЦИ
Шта је ово?
Пола света има да се чуди?
Градише је давно
Неки добри људи…
Сиромашни, скромни,
Тврђи од челика,
Можда тако не изгледа,
Али је крстише – Велика.
Било је то давно време,
Неки гладни дани,
Требало је мало проје
Да се раја од нечег прехрани…
Сиромашни, сложни, сродни,
Скромне су им биле жеље,
Саградише воденицу
Да проју самеље.
То не беху клонови,
Не беху ни странци,
Нису ни вештаци,
Нити ванземаљци.
То су били нормални
И поштени људи.
Ови данас клонови,
И бог им се чуди.
Пуни себе,
Пуни злобе и осталих јада,
Фантазија којекаквих
И пуни нерада.
Погледају и обиђу,
Кажу: Што је страва!
И питају: Да ли и овде
Неки Сава спава?
Нити хоће радит,
Нит динара дати.
Требало би у животу ово сачувати!
Да остане успомена
Од свих силних воденица,
Што је некад покретала
Мала река Рогачица.
Сретен Марковић, пољопривредник, Јакаљ
