Ни молбе, ни апели, ни представке грађана, не помажу. Општина, више пута планирану реконструкцију, једне од најпрометнијих улица у граду, не извршава. Игра се са великом несрећом.
Власт је моћ која се, на основу изборног легитимитета, не ретко и без њега, и друштвеног положаја, спроводи над другима. Можемо је на разне начине хвалити и кудити, али је она увек подразумевала неко чињење које људима, над којима се спроводи, нешто доноси или односи. Када јој не вреди указивати, ни молити, ни негодовати, опет не можеш дићи руке ако је проблем велики. После неколико личних иницијатива и масовних захтева грађана, морам се опет јавно обратити, јер се као грађанин заиста плашим да се сутра сви заједно не будемо кајали. Тада поправити ништа не би могли. Стварно није јасно, ко и како неке важне ствари за град цени и у име кога одлучује. Сваки дан прети страшна несрећа, а они који би требалo да је спрече су слепи или се праве да не виде. Овај текст се и пише да сутра одговорни не би рекли да нису јасно и гласно упозорени и да нису видели. Релативно малу улицу, у коју ништа није уложила 30 година, општина није уредила. Грађани су је сами прокопали, асфалтирали и регулисали поток. Још за време „СИЗ-а за путеве и улице“, у пет годишњих планова је била предвиђена за уређење, а у скорије време још два пута. Седам неиспоштованих планова и седам неиспуњених очекивања грађана. Сви имовински односи за реконструкцију те улице завршени су пре 20 година, а новац је исплаћен људима. Улица је у најбитнијем делу још увек сокак. У њу се слива 10 других улица а 187 домаћинстава само њом може да прође до града. Власт и даље има неке друге приоритете. Асфалтирају се неки километри путева за две-три куће. Становници улице су писмено обавештени да 2019. године креће реконструкција Земљорадничке улице. На састанку са грађанима, власт је обећала потпуну реконструкцију улице и наговорила их да ангажованог пројектанта, из прикупљеног новца, не исплаћују. Општина је на себе преузела све. Све је то лепо записано и потписано. Грађани су опет остали преварени. У плановима 2021,22,23,24. опет нема најприоритетније улице за реконструкцију. Опет се граде и поплочавају огромне површине и праве топлотне рерне за летње кување. Власт изгледа повремено губи памћење. Праве се луди за све што су били планирали, обећали. Што су планирали ранијих година, а нису урадили, најбоље је да забораве.
Та Земљорадничка улица је једна од основних веза за три школе, за вртић, за цркву, спортску дворану. Излази на основну улицу за саобраћај у граду. Још те 2019 године, кад је речено да ће се уређивати, њом је по, дневном мерењу просечно, сваких 38 секунди пролазило једно возило, а данас је то на сваких 28 секунди. Од лепог насеља, са објектима према урбанистичком плану, настала је махала са изузетно ружним депонијама разноврсног материјала и заузећима. Улица у рупама, без тротоара, без било каквих саобраћајних знакова, са општем саобраћајним хаосом. У ударним терминима, десетине људи и возила једни друге обилазе, отимају се за простор да прођу, како ко зна и уме. Ту је готово редовно пешак на средини улице, а возила са његове леве и десне стране. Као да смо негде у градовима Индије. Тешка несрећа вреба сваки дан. Где ће нам тада савест бити ? Где су органи који брину о саобраћају? Где је полиција да све то уочи, да неког извести, где је Саобраћајна инспекција, где је Савет за безбедност саобраћаја? Господо општински функционери, ако сумњате у све ове наводе из текста, проверите своје планове и одлуке или тражите од аутора да вам достави. Слободно обиђите улицу, било који дан, осим суботе и недеље око 9,30 или 15 часова, да видите шта се дешава. Биће јасно како ради комунална, и саобраћајна инспекција и чувајте се да вас не поткачи неки тркач у црном аудију.
Властимир БЕЗАРЕВИЋ
