КРОВ НА ЗГРАДИ ДУВАНСКОГ МОНОПОЛА СЕ РУШИ
Монументална зграда некадашњег државног монопола и „Бајиновца“ по свој прилици одбројава своје последње дане. Велелепна четвороспратница, подигнута 1936. године, дуго је доминирала варошицом, заједно са управном зградом, подигнутом у неокласиционом стилу. Служила је за прихват, дораду и лагеровање дувана, кога су производили сељаци бајинобаштанске општине на својим имањима и у већини случајева себи обезбеђивали какав-такав сигуран приход.
Све до 1982. године, до појаве крупнолисних сорти дувана, производиле су се на овом подручју модификоване сорте чувеног „бајиновца“. Предузеће „Бајиновац“ је приватизован 2007. године. Ко је сада власник овог здања у самом центру града, тешко да је коме познато.
Данас, 15 година након приватизације, зграда монопола и управна зграда изгледају тужно и напуштено. Бајинобаштани, али и бројни туристи, са чуђењем бацају поглед на запуштена здања, још увек у раној фази пропадања. Кров на згради монопола се урушио, а фасада и изваљени и поразбијани прозори свакодневно скрећу пажњу зачуђених пролазника.
Неки упућенији Бајинобаштани причају да је била иницијатива код неких општинских већника и одборника да се озбиљније скрене пажња на ово ругло у центру града. Кажу и да је на неком од заседања Скупштине општине било говора да се бар управна зграда „Бајиновца“ сачува и претвори у градску галерију или музеј. И ништа од тога.
У плановима Скупштине општине зацртане су и доградња и реконструкција општинских зграда. Зар нико за ових 15 година није размишљао о томе да се општинске службе изместе у зграду бившег монопола који би тако постао једна репрезентативна градска кућа? Помиње се, у кулоарима, да је власник дао понуду да зграду уступи општини за милион евра! Па сам плац од око 25 хиљада квадрата у центру вароши толико кошта. Неки бајинобаштански шерети причају да ће ХЕ „Бајина Башта“ откупити управну зграду за музеј и галерију, за јубиларну шездесетогодишњицу рада. Кажу: доста је било да „ХЕ ради а Београд на води се гради!“
Први комшија зграде монопола Филип Јанковић – Цептер, кажу, има озбиљних планова за развој спортско-рекреативног туризма у Бајиној Башти. Можда он неће остати равнодушан на ово ругло у свом комшилуку.
Коначно, гради се и Парк ћирилице испред монопола који треба да нас подсети на традицију вредности, јер ни будућности нема без континуитета са прошлошћу.
Цветко Петров Стојкановић
