Познати историчар и публициста Салих Селимовић из Сјенице гостовао је на научној трибини у галерији Установе „Култура“ у Бајиној Башти и том приликом говорио о свом вишедеценијском научном и истраживачком раду на пољу исламизације српског народа, о миграционим и демографским кретањима становништва Старе Рашке, као и на читавом простору бивше Југославије што је сабрао у 16 књига и више десетина научних радова.
Селимовић је истакао да је своја истраживања и научни рад заснивао на богатој и поузданој архивској грађи и историјским изворима из архива у Београду, Ужицу, али и архивама у Сарајеву, Истанбулу, Петербургу, Бечу… Према његовим сазнањима, већина Муслимана на простору Балкана су пореклом Срби. Ипак је то одувек била табу тема јер ако би се то званично прихватило, увећао би се српски национални корпус, што није одговарало прво ранијим окупаторима, затим комунистима, а данас политичарима и интелектуалцима који инсистирају на томе да су Муслимани у Србији посебан народ. То није одговарало ни страним факторима који су имали империјалне амбиције према српским земљама. Они су настојали да расцепкају српски национални простор ради лакшег отимања његових државних територија.
Најчешћи начин исламизације српског етничког простора на Балкану био је данак у крви, било је честих прелазака у ислам ради скривања од крвне освете. Процес се одвијао споро и индивидуално, колективних прелазака у ислам било је врло ретко.
Најисправније решење за наше Муслимане је да буду оно што по пореклу и језику и јесу, а јесу Срби исламске вероисповести. Тада ће да престану разне злоупотребе и политикантске игре и разне манипулације са Муслиманима, пре свега од великог дела сопствене елите – истакао је Селимовић
Салих Селимовић (Тешањ, 1944) је добитник Вукове награде за свој истраживачки рад, затим награде „Гордан Ранитовић“ и Велике награде задужбине „Нићифоровић“. Селимовић је и добитник Грамате Милешевске епархије као признања за велики допринос истинској историји српског народа. Редовни је члан Матице српске, академик Српске развојне академије и члан Удружења књижевника Србије.
На трибини у галерији „Културе“ гостовао је и народни гуслар Вук Пантовић из Сјенице.
О. Додић
