Када се једна млада уметница својим делима, после дужег времена, окрене свом завичају, онда је то свакако посебан доживљај и освежење за њу, али и за варош у којој је рођена. Однедавно је Бајина Башта лепша за неколико прелепих мурала које је осликала Љубица Јелисавчић и тако своје суграђане подсетила да је само пре неколико година, заједно са сестром Милицом, већ имала једну сликарску изложбу у граду свог детињства. Овога пута, заједно са својим колегом Милошем Петковићем из Београда, улепшала је својим муралима на стаклу неколико стамбених објеката, салон у Тржишном центру у Светосавској улици и Лабораторију „Медикус“, преко пута Дома здравља.
Љубица је у Бајиној Башти завршила основну школу, а након тога наставила је школовање у средњој школи за дизајн, потом и на Факултету за дизајн у Београду. Њен уметнички опус је веома разноврстан, већ се афирмисала као истински уметник графичког дизајна, бави се и фотографијом и сликарством, а од пре шест година највише је посвећена осликавању мурала на стаклу и мурала на зидовима. Имала је и неколико запажених изложби у Београду, у кући краља Петра и на Факултету примењених уметности. Бајинобаштани се сећају њене сликарске изложбе, пре неколико година у галерији Установе „Култура“.
Занимљиво је да нимало није лако одредити од кога је Љубица наследила уметнички таленат, јер међу њеним ближим сродницима има заиста много уметничких креативаца, највише поклоника ликовне уметности. Њени родитељи Славица и Бато су одувек важили као љубитељи сликарства, ујак Славиша Јоксимовић је познати сликар који живи и ради у Паризу, а сестра Милица се такође интензивно бави сликарством и муралом, одавно излаже у Америци. Ипак, Љубица истиче да је таленат највише наследила од своје баке, која је била позната по својим модним креацијама.
– Увек је за мене посебан доживљај када дођем у Бајину Башту. Ту имам много својих пријатеља са којима се радо дружимо. Овај град је иначе посебна инспирација за уметнике – каже Љубица Јелисавчић.
О. Додић
