Римљани су у средње Подриње дошли у другој половини првог века старе ере.То показују и догађаји који се везују за устанак Илира против Римљана из 6. године нове ере. Из извештаја римских историчара се види да су акције римске војске биле доста везане за овај крај,што је имало везе са рудницима у Сасама за чије су производе били везани и Римљани и Илири.Из једног натписа пронађеног у Скеланима а забележено у ЈУ Римски муниципиј у Скеланима видљиво је да су Сребреницу и ширу околину насељавали припадници Илирског племена Диндара са њиховим поглавицом:принцепс цивитатис Диндариорум.То спомиње и римски писац Плиније.То племе се састојало од 33 жупе и спадало је у ред средњих илирских племена. Седиште племена је било у Скеланима .Римљани су у Скеланима подигли једно од првих насеља на подручју средњег Подриња и имали своју управу и власт у Сребрници.Циљ њиховог освајања је била експлоатација рудног блага. Основано је и римско насеље у Скеланима које је имало рударске карактеристике. Брзо се развијало и достигло ниво римског града.
Римљани су правили насеља и у другим деловима а најзначајније је било оно у Градини код Саса. Оно је постало још већи град од оног у Скеланима. Поред руда Римљани су експлоатисали и шуме и камен. Веома брзо овај део Подриња постао је најнасељенији део римске БиХ.Највећи успон Сребреница је достигла у 3 и 4 вијеку,што потврђују бројне некрополе стећака. Да би се експлоатисала руда морала су бити и војна утврђења и војска која је чувала руднике.Та војна одељења била су смештена у Градини у Вољевици код Михаљевића. О томе сведоче и гробови римских војника изнад Градине.Поред војске ту су била и царинско-полицијска одељења. Римљани су поред Домавије код Саса и Скелана као два града имали и неколико мањих насеља: Брезак, Вољевица,Тегаре, Згуња, Лијешће, Факовићи. У ЈУ Римски Муниципиј у Скеланима основаној 2009. године у записима пише да је најстарије римско насеље на подручју средњег Подриња било оно у Скеланима.Ту је дуго времена био административни центар читавог региона.У другој половини првог века стекао је статус града са аутономном управом под римским царем Веспазијаном.
Из Скелана потиче велики број римских налаза који говоре о животу и развоју овог града. Подизане су статуе посвећене царевима Антонију Пију, Каракали, Марку Аурелију. У натписима се виде и градоначелници тог времена од Тита Флавија Руфина до Тита Флавија Симилиса.Римски град на Скеланима се протезао све до Пожеге, Вишеграда и Руда и Рогаатице између планина Јавор, Деветак и Сјемеч. Некада је Скеланима припадало и подручје Домавије (Градина) док она није постала засебна градска општина. На Скеланима су остаци градске већнице, цркве базилике, храм Јупитера, судница…О томе сведоче остаци стубова, мозаици, венци..
У данашњем селу Сасе у Градини налази се друго велико римско насеље. Велика археолошка истраживања на том локалитету била су 1883. и трајала су 10 година. Натписи са тог места сведоче о називу имена овог града и имена високих државних службеника. Пуни назив овог римског града је Домавиа. Он је био смештен на саставку Сашке ријеке и Мајданског потока. Археолог Мирко Бабић је 2012. године вршио истраживања на овом локалитету. Домавија је сва била у функцији рударства.Ту се развијало јако привредно средиште а касније и управно место.Ту су били царски изасланици из Рима.Спомињу се два имена, Валеријус Супер и Аурелиус Верецундус. Касније је овде у Домавији било седиште царског управника за све руднике који се налазе на подручју провинције Далмације. Од почетка 3. века Домавија је постала седиште функционера који је под својом управом имао све руднике у провинцији Далмација и Панонија. То су данас земље БиХ, Хрватске,Словеније, Штајерске, Аустрије све до Беча. Домавија је имала тај значај захваљујући великим количинама сребра који су давали рудници у Сасама.З ато је и била централна власт баш овде у Домавији за све горе наведене државе. Најважнији римски рудници налазили су се на обронцима планина Кварц, Лисац и на брдима изнад Градине и Саса .Затим Ажлица, простор Губера, Витловаца, Поточара. И пре доласка Римљана на овим просторима било је развијено рударство у време Илира који су важили за веште рударе. Извори кажу да су Илири трговали са Грцима и за руду узимали керамичко и метално посуђе, накит и оружје. Највећи објекат римске Домавије биле су терме-градска купатила на преко 2500 м2. Овај монументални објекат имао је подно грејање.Терме су имале два базена са топлом водом и неколико мањих базена са хладном водом.Ту су биле и просторије са загрејаним зраком за изнојавање и масажу тела и одељења за забаву,одмор са рестораном. Пронађени су остаци канализационе и водоводне мреже.Терме су биле у употреби до краја 4 века.
Др Радомир Павловић
