Био је септембар месец 1982. године када је женска одбојкашка екипа Бачеваца тријумфовала на 5. Олимпијским сеоским играма Србије у Аранђеловцу. У историји ових Игара остало је записано да су победнички састав Бачеваца чиниле младе одбојкашице Гордана Илић, Анка Лукић, Мирјана Илић, Душица Миливојевић, Драгица Јовановић, Славица Обрадовић и Снежана Радојевић, предвођене тренером Миланом Ивановићем Учом.
О томе како су Бачевчанке направиле велику сензацију и постале победник Олимпијских сеоских игара Србије после много година говоре три тадашње одбојкашице и њихов тренер.
-Збиља је то била сензација и подвиг. Бачевци су најпре низали победе на општинском нивоу да би у финалу савладали Рогачицу и пласирали се на регионално такмичење. И ту су редом рушили противнике. У финалу су надиграли Луново Село.Тако смо изборили право да са шест екипа из исто толико села, како се тада звало Уже Србије, и по једног представника Аутономних покрајина Војводине и Косова и Метохије, се нађемо у Аранђеловцу на финалном делу ОСИС-а. Отишли смо на финални део са свега седам играчица не рачунајући да ћемо тек ту изненадити све, па и нас саме -прича тренер екипе Милан Ивановић.
И у финалу ривали су падали као зреле крушке пред девојкама у белим дресовима из Бачеваца. Најпре је преслишана Поцерина, па представник Косова и Метохије, представник Војводине, а онда у финалу и домаћин, представник аранђеловачке општине.
-И данас се најежим кад се сетим те финалне утакмице у Аранђеловцу и победе за наслов првака Србије. Играле смо као у трансу. Гинуле за сваку лопту, бодриле једна другу. Имале смо против себе одличног противника за кога је навијала пуна спортска хала. На крају смо изборили чисту победу од 2:0 у сетовима. Занимљиво је да смо све утакмице од општинског нивоа, па до завршног турнира добиле са 2:0. Дакле, без изгубљеног сета-каже капитен бачевачке екипе Гордана Илић, која је тада била ученица трећег разреда средње школе. Она ће касније постати чланица новооснованог клуба Таратекс, потом ће пет година носити дрес Такова из Горњег Милановца, члана Друге савезне лиге Југославије. Једну годину играла је у Ариљу одакле се вратила у Таратекс и ту 1991.године завршила каријеру са дипломом Пољопривредног факултета.
У екипи је била и Горданина млађа сестра Мирјана. И она је играла у истим клубовима за које је наступала њена сестра. Чак је завршила исту средњу школу, уписала такође Пољопривредни факултет, али за разлику од Гордане, стала је пред дипломским испитом и то тако стоји и сада. О подвигу на четвородневном финалном делу 5. ОСИС игара каже:
-Одбојка је била наш живот. Играло ју је скоро цело село. Имали смо одличну и мушку екипу. Ја сам већ у петом разреду играла за репрезентацију школе. Наш тренер Милан Ивановић -Учо је најзаслужнији за све оно што смо постигле. Тријумф на 5.ОСИС играма дошао је као плод тимског јединства, сјајног другарства које међу нама траје и после три и по деценије. Учо је знао да нам улије самопоуздање и отера комплексе. Имала сам пуно лепих спортских тренутака, али никад ми није било лепше него после тријумфа у Аранђеловцу. За мене, ондашњу ученицу првог разреда средње школе, то је најлепша успомена која у мени и данас живи. Осим у одбојци, огледале смо се и у Културно -уметничком друштву. Биле смо чланице фолклорне и драмске секције. Гордана се сналазила добро и у улози водитеља програма.
Бачевци су у Аранђеловцу у резерви имали само једну играчицу. Била је то ученица петог разреда Снежана Радојевић.
-Улазила сам у игру више пута да би се старије играчице мало одмориле. Била сам срећна до неба, чинило ми се да сањам. Никад нећу заборавити како смо се радовале и певале у Аранђеловцу. Мене су у одбојку увукле сестре Илић. За разлику од њих, ја сам целу каријеру провела у Таратексу. Имала сам понуду из Ваљева, али нисам хтела да идем из матичног клуба. Први пут ћу да вам одам једну тајну. Ја и Мирјана од основачких дана пишемо песме. Све су нам у рукопису -вели Снежана Радојевић.
М.Андрић
БАЧЕВАЧКА ЗВОНА ЗВОНЕ
Освајање првог места на 5.ОСИС играма унело је у екипу огромну радост.
-Певале смо непрекидно у комбију све до доласка кући. Било је ту и народних и забавних песама. Мало, мало па бисмо запевале „Бачевачка звона звоне да поздраве шампионе“…Тадашња СОФК-а из Бајине Баште искористила је наш успех за покретање акције за формирање одбојкашког клуба у Бачевцима. Учињено је то већ идуће године. Клуб је добио име по тадашњој моћној Конфекцији Таратекс из Бајине Баште. Ова фабрика је постала главни клупски спонзор- вели Гордана Илић.
И ДЕЦА СПОРТИСТИ
Деца бачевачких одбојкашица су пошла стопама својих мајки.Тако, на пример, Горданин син Марко игра одбојку у суперлигашу Спартаку из Љига, син Анке Лукић је одбојкаш Партизана. Мирине кћерке Милица и Невена бавиле су се рукометом и атлетиком, Снежанина кћерка Анастасија рукометом.
