Национални парк „Тара” и локална самоуправа чине све што могу да сачувају изузетне природне лепоте и заштите их од загађења
Нико се са сигурношћу не сећа када су подигнуте прве кућице-сплавови на језеру Перућац испред бране ХЕ „Бајина Башта” и постављене камп-приколице, а касније и кућице од чврстог материјала поред саме воде. Када је Јосип Броз притиском на дугме свечано пустио у рад хидроелектрану 27. новембра 1966, обале језера су биле нетакнуте, осим стења и растиња на њима ничега није било.
А онда се током 2014. године, на језеру направило ругло од подигнутих кућица поред воде без водовода. Не чуди ако се зна да је готово сав отпад тада завршавао у језеру, почев од фекалија до пластичне и папирне амбалаже. Да ствар буде гора, половина језера, будући да је граница између БиХ средином Дрине, у надлежности је ЈП Национални парк „Тара” у којем важе строга правила за одржање и очување животне средине. Већ 2015. појавила су се правоснажна решења за уклањање 85 нелегалних објеката на Перућцу. Те године, у две акције, 35 објеката уклонили су сами власници поштујући законе, док је грађевинска инспекција порушила 45 објеката подигнутих у зони у којој је градња строго забрањена.
————————————————————————————————————————-
Полако, али по закону
Председник општине Бајина Башта Радомир Филиповић сматра да је питање дивље градње доведено до краја и да ће несавесни власници врло брзо добити решења о одбијању легализације као и да ће нелегални објекти бити уклоњени.
– Поступак споро тече, али се све ради по закону. Проблема има зато што су у закону и неким подзаконским актима дате различите могућности па је за градњу кућа мештана задужена локална самоуправа, а за градњу „странаца”, дакле оних који нису житељи Бајине Баште, надлежно је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре – објашњава наш саговорник.
———————————————————————————————————————
Остало је да се преосталих пет објеката уклоне по правоснажности донетих решења, јер је за четири објекта тада поднет захтев за легализацију, а за један се водио управни поступак. Мештанима Бајине Баште и Перућца ни тада као ни сада није јасно по ком основу су поднети захтеви за легализацију изграђених објеката на месту где је градња строго забрањена. Да ли је реч о моћницима за које закон не важи или је посреди нешто друго?
У стручним службама Националног парка „Тара” не знају шта је с тим захтевима, а ругло у приобаљу Перућачког језера се увећава. На Перућцу покушавамо да пронађемо одговор на питање зашто посао није завршен до краја, какав је статус тих објеката, зашто нису уклоњени и шта је са онима на води. На нашу молбу за било какву изјаву у вези с тим, из ХЕ „Бајина Башта” су нам рекли да им је строго забрањено из Дирекције ЕПС-а да дају изјаве за медије.
У Дирекцији ЈП Национални парк „Тара” разговарали смо са Драгићем Караклићем, директором Националног парка „Тара” и Радомиром Филиповићем, председником општине Бајина Башта. Директор Караклић каже да запослени у Националном парку „Тара” успешно брину о заштити подручја, биљном и животињском свету, за шта између осталог добијају домаћа и међународна признања. Тврди да су најбољи национални парк у Србији, али да им смета дивља градња која није у њиховој надлежности, мада се против нелегалних градитеља боре пријавама надлежним институцијама.
– У току је израда пројекта за градњу колектора отпадних вода и фекалија на Калуђерским барама, на који ће бити прикључене све викендице и објекти на том подручју. Очекујем да ће цео посао бити урађен за две-три године – наглашава Караклић.
На преплитање надлежности пажњу нам скреће и председник општине Радомир Филиповић.
– Имамо увек договор с војском, која има објекте у зони националног парка, црквом, јер је манастир Рача са 800 хектара шуме такође у зони заштите, потом са ЕПС-ом, због језера Заовине и Перућац, представницима власти будући да је Бајина Башта гранична општина с другом државом. Газдовање водом спада у надлежност државе, али без обзира на то имамо одлично сарадњу с ХЕ „Бајина Башта”, мотором развоја општине – подсећа Филиповић, који је уверен да би најбоље било када би се изменама прописа Националном парку „Тара” препустило да самостално газдује на подручју које му припада. Онда не би било преплитања надлежности, усаглашавања планова и другог – за све би на својој територији био одговоран парк.
Драгић Караклић каже да имају велики проблем с асфалтним путем од Перућца до Предовог крста, не могу да га ревитализују јер нигде није уцртан, односно од 1982. када је изграђен није добио употребну дозволу, нису решена имовинска питања, није технички примљен… а животно је важан и за НП „Тара” и за становнике Растишта и Јагоштице јер им је једина веза са светом. И постоји већ 36 година, а нигде га званично нема! Велики проблем су им и сплавови у првој зони заштите на ушћу Дервенте у Дрину јер је ту природно мрестилиште рибе.
Чини се да ће следеће године бити видљиво шта је од реченог учињено, мада ће, како кажу наши домаћини, за почетак међу најважније задатке спадају повезивање на канализациону мрежу и уклањање сплавова који руже поглед на језеро и остављају лош утисак на госте још на улазу у Национални парк „Тара”. Посетилаца је све више последњих година, долазе из целог света да виде наш понос и бисер природне лепоте на којем нам многи завиде.
Аутор: Градимир Аничић-ПОЛИТИКА
