Црква у Рогачици, посвећена Вазнесењу Христовом, обележила је своју славу Спасовдан, који се убраја у 12 највећих празника у православном календару. Свету литургију служили су: Јован Тимотијевић, парох рогачички, Владимир Кораћ, парох цркве у Севојну и Боро Ћутило, свештеник из Бајине Баште, уз присуство неуобичајено малог броја верника и гостију. Славски колач су изломили присутни верници и домаћин славе: Милан Радовановић и Предраг и Ненад Маринковић. Они су се својски потрудили да припреме богату славску трпезу у пространој сали црквеног дома.
Истога дана славу је обележила и капела у Јакљу која припада рогачичкој црквеној општини. Свету литургију у Јакљу служио је Владета Никитовић, парох прве рогачичке парохије. Црква у Рогачици је једна од најстаријих у некадашњем Рачанском срезу, саграђена је и освештана 1847. године, у време када је Рогачица била среско место и седиште Соколске нахије. У непосредној близини цркве саграђена је и школа. Ово импозантно црквено здање које архитектонски подсећа на Саборну цркву у Ужицу, осликао је Димитрије Посниковић, исти фрескосликар који је осликао и манастир Рачу. Од проглашења Бајине Баште за центар среза 1858. године, Рогачица непрекидно стагнира у свом развоју. Становништво се осипа, многи се селе у Ужице, Бајину Башту, неки у Ваљево… У школи је све мање ђака, а неки засеоци су скоро сасвим опустели.. У својим путописима, објављеним у капиталном делу „Србија – земља и становништво“, Феликс Каниц, бечки путописац, када је 1892. године посетио Рогачицу, записао је да „ово, некада среско место већ је спало на 195 душа и 22 куће“. Данас, Рогачица, како је у шали зову „назор варошица“ готово да има исто толико „душа“, као и у време Каницове посете.
О. Додић
