Одувек је домаћинство покојног Томе Перића важило за узор по много чему. Овај чувени бајинобаштански сељак и боем, препознатљив по брчићима, накривљеном качкету и ролци одувек се бавио пољопривредом и узгојем стоке. Увек спреман да подржи, охрабри, упути лепу реч и савет и помогне у наjтежим приликама. Велико и уређено домаћинство Томо је оставио породици Чеде и Драгице Вујић и њиховој деци. Вујићи су домаћинство проширили, а узгој музних крава и производња млека постало је њихово основно занимање. Бројна пољопривредна механизација и савремен начин обраде земље гарантовали су успешну производњу, о чему сведоче бројне награде за количину, квалитет и хигијену млека. Савремена штала са видео надзором, системима за мужу и припадајућом опремом пружала је комфор, како стоци тако и домаћинима.
И баш та савремена штала се тог 23. децембра ове године у вечерњим сатима претворила у буктињу. Квар на електро инсталацијама изазвао је пожар на тавану и крову објекта.
Само присебношћу чланова породице и комшија, који су се у том моменту затекли, спасено је 15-ак грла стоке. Уследила је брза интервенција ватрогасаца из Бајине Баште и Ужица, цистерна Kомуналног предузећа и на десетине комшија и грађана који су похитали у помоћ. Несебичном борбом са ватреном стихијом у касним вечерњим сатима пожар је локализован и спречено је његово ширење на остале објекте и механизацију. У пожару је у потпуности изгорео кров објекта и око 1500 бала сувог балираног сена. На објекту је комплетно изгорела електро-инсталација, као и пнеуматска инсталација за мужу, музилице са компресорима и више ситног алата. Штета је била огромна.
Пожар је угашен. Шта сада? Киша је непрекидно падала, снег се помолио са Таре, стока је у дворишту на отвореном. „Нема места за жаљењем и кукањем, ујутру крећемо са обновом и покривањем“ – једногласно је донета одлука. Тако је и било. У рану зору двадесетак људи, спремни да помогну, чекали су завршетак полицијског увиђаја, а затим је кренула акција. Најпре је требало очистити згариште, па тек онда кренути у обнову. Требало је све од комплетне кровне грађе до кровне инсталације … „Капије моје стругаре су отворене узмите све што треба“ – рече Бошко – Пеица, и сам одрастао на селу и уз пољопривреду. Из предузећа „ИНМ“ из Ариља су поручили: „Одмах израђујемо кровну покривку за вас дођите у току дана!“.
Тридесетак неуморних људи, не обазирући се на хладноћу и кишу, успели су да у року од два дана заврше све радове на објекту. За непуних 48 сати од избијања пожара штала је била поново покривена, а стока на сувом и сигурном. Неко у шали рече: „Брже смо је покрили него што је изгорела“.
На крају другог дана, задовољни својим успехом, уследило је заједничко фотографисање, а затим, пиће и мезе до касно у ноћ.
– Захвалан сам свим добрим људима који су дошли или ме позвали и понудили помоћ у раду, финансијску помоћ и сточну храну – истиче Чедо.
Седећи уз чашицу, по обављеном послу, неко се сетио узречице покојног Томе Перића: „Није само то, има ту још нешто“. Има. А то нешто се показало на делу, то је спремност нашег човека да помогне и пружи руку када је најпотребније. Иако измучен ратовима, санкцијама осиромашен у транзицији, наш човек је сачувао душу, спреман је да притекне у помоћ и то је доказано и овог пута. То је оно што враћа веру у људе.
М. Николић
