Мотори, моћне машине на два точка, и путовања – то су две велике љубави Слободана Средојевића (33) из Раче које је овај кршни момак још у најранијем детињству претворио у неодољиву страст. Први пут се мотором провозао од Раче до Бајине Баште, још као дечак, тада је осетио мирис бензина, зачуо познати „прасак“ при контакту кључа и браве и од тада почињу и његова прва размишљања о авантурама и путовањима у неке далеке, непознате земље. – Возити се мотором, то је посебан доживљај, узбуђење које се тешко може описати. Када се возите у колима, видите тек понешто, а при том ништа не осећате, а док се возите мотором, не само што све видите око себе већ осетите сву лепоту, мирис земље кроз коју пролазите. То остаје у вама, а када се вратите са путовања и даље памтите сваки тренутак, узбуђење вас и даље не напушта – каже Слободан.
Прву „јачу“ машину је набавио када је имао двадесетак година. Убрзо је кренуо и на своје прво, дуже путовање, преко Црне Горе на Јадран, па у Босну и Хрватску… У том свом истраживачком походу пролазио је кроз фасцинирајуће пејзаже, упознавао занимљиве људе и пределе. У августу 2018. године Слободан је први пут кренуо у Европу. Тада је већ имао поуздан и удобан мотор, са великим резервоаром од тридесетак литара, са којим је било могуће прећи 500 до 700 километара. Заједно са пријатељем Драганом Ђорђевићем, за 12 дана је прешао преко 4 и по хиљаде километара. Возили су преко Хрватске и Словеније у Аустрију, потом преко Италије стигли у Албанију. Непрегледна пространства, егзотични планински предели, речне долине, то су били изазови којима се није могло одолети. Били су у пуној заштитној опреми, возили су и по киши и по сунцу, понекад уз ветар.- Правили смо паузе на сваких 150 до 200 километара. Доспемо гориво, протегнемо ноге, поједемо нешто, попијемо освежење па онда наставимо даље – са узбуђењем прича овај „авантуриста на мотору“. Прошле године, почетком маја, заједно са колегом из Сарајева је доспео и на тло Африке. Планирано путовање по Тунису, па и кроз неке пустињске пределе, изненада је било прекинуто. Обојица су једне ноћи, из њима непознатих разлога, депортовани из Африке бродом до Сицилије, а одатле су наставили вожњу моторима. Узбудљиво путовање Слободан је имао и у септембру прошле године. Заједно са Илијом Ресимићем из Мокре Горе, за седам дана је обишао Румунију, а онда преко Карпата и Трансилваније доспео у Бугарску, па на Црно море. – Лепи предели, забачена села са импресивном архитектуром, кривудави, мада најчешће споредни и прашњави друмови, то су параметри који подижу адреналин и одређују на коју ћемо страну кренути – каже Слободан – Углавном уживамо у тим дугим турама и најмање је важно где ћемо преспавати и да ли ћемо наћи пристојно склониште за себе и моторе. Врло често имамо занимљиве сусрете са људима из тих непознатих крајева, они су веома љубазни и воле да се сликају са нама…
Незаборавну авантуру Слободан је доживео недавно, када се крајем априла упутио на исток Европе, заједно са колегом Миланом Самарџићем из Сарајева. Кренули су ка Бугарској и Турској, наставили преко Грузије, прешли су Кавказ и стигли у Русију. Пут их је даље водио кроз Чеченију и Дагестан, све до егзотичног Каспијског мора. За 15 дана прешли су више од седам хиљада километара. Каже да их је опчинила отвореност, гостољубивост и предусретљивост људи са широког руског пространства и на падинама горостасног Кавказа.
О. Додић
Немогуће је прецизно израчунати колико је километара Слободан до сада прешао на свом мотору, али је то сасвим сигурно више од 150 хиљада километара. Увек је имао сличан циљ: уживање у вожњи на два точка, упознавање земаља и људи, начин њиховог живота, њихове обичаје, религије и културу. Никада није путовао сам, избегавао је велике градове. Више су га привлачила мања места, нарочито природне лепоте далеких европских земаља, нарочито по источној Европи. И увек, када се са тих својих авантура и путешествија враћао кући, Слободан би још дуго пребирао своје утиске. Потребно је, каже, да прође неко време да би се „вратио на земљу“. А онда крену размишљања о наредном путовању…
