Навршило се 20 година од изненадне и преране смрти српског академског сликара и ликовног педагога Зорана Матића. Био је препознатљив првенствено као сјајан цртач, (најчешће је радио оловком или оловком у боји), али и као успешан ликовни педагог. Матић је рођен је у Сребреници 1960. године али је читаво детињство провео у Бајиној Башти. Завршио је Школу за примењену уметност у Новом Саду 1979. године, а дипломирао на новосадској Академији уметности, одсек сликарства 1985. године у класи професора Душана Тодоровића. Магистрирао је на постдипломским студијима на Академији уметности у Новом Саду, смер цртање, у класи професора Милана Блануше. Од 1986. је био члан УЛУС-а. Излагао је на десетак самосталних и више од 40 групних изложби. Био је професор Уметничке школе у Ужицу. Радио је као изабрани асистент-приправник на ужичком Учитељском факултету на предмету Методика наставе ликовне културе.
Радио је као предавач у основним и средњим школама у Бајиној Башти, на Учитељском факултету и у Уметничкој школи у Ужицу. Радове је излагао на 25 самосталних изложби (Бајина Башта, Ужице, Нови Сад,Ваљево, Ниш, Крагујевац, Лондон) и 137 групних у земљи и иностранству. Основао је ликовну колонију „Кипријан“, уметничку колонију „Тара“, међународну вајарску колонију „Простор“ и Дечју ликовну колонију у Бајиној Башти. Његове слике се налазе у многим приватним и јавним збиркама у земљи и иностранству. Живео је у Бајиној Башти где је изненада преминуо 2004. године. Сахрањен је на Градском гробљу у Бајиној Башти. Уметничка колонија „Прилипац” код Пожеге у његову част сваке године додељује награду под његовим именом.
Портал ББ Глас
