Земљиште за гајење парадајза треба да буде добре структуре, плодно и богато лако доступним хранљивим елементима. Код парадајза више од 75% укупне масе одлази на плодове, а самим тим и највећа количина азота, фосфора и калијума из земљишта иде у плодове. Парадајз има велике потребе за магнезијумом и калцијумом. За правилан раст и развој биљака и плодова неопходна је избалансирана исхрана. Током целе вегетације, усвајање азота и фосфора је равномерно, док се калијум највише троши у време плодоношења.
Високе дозе азота уз мале количине фосфора и калијума делују депресивно, а повољан однос азота и калијума подстиче раније стасавање плодова. Важно знати да велика количина азота у земљишту тражи појачано ђубрење калијумом. У случају примене високих доза органских ђубрива као и после одређених култура, као што је краставац, треба избегавати уношење минералног азотног ђубрива у прво време после расађивања. Прекомерно ђубрење азотом подстиче вегетативни пораст, успорава формирање плодова и зрење, појачава осетљивост биљака према болестима, подстиче зелену крагну око петељке плода и појаву вирусних обољења. Вишак азота у исхрани утиче на повијање вршних листова на доле, а последица је кашњење у плодоношењу. Исто тако при недостатку азота, биљка има успорен раст и вретенаст изглед. Доње лишће је жуто-зелено, а касније цела биљка је бледо-зелена, листови су ситни с љубичастом нерватуром на наличју, а плодови ситни.
Фосфор као елемент исхране највише утиче на заметање и величину цвасти. Слабије усвајање фосфора испољава се као љубичаста нерватура листова, бледожути цветови и ситни плодови. Ниже температуре значајно утичу на слабије усвајање фосфора. Биљке добро обезбеђење калијумом су снажног раста, доброг здравственог стања са чврстим и равномерно сазрелим плодовима. Недостатак калијума у исхрани парадајза утиче на појаву зелене крагне, а до ове појаве може доћи и услед високих температура. Највеће потребе за калијумом биљка има у другом делу вегетације, са порастом и зрењем плодова. За производњу парадајза веома је значајно и присуство магнезијума. Недостатак овог елемента утиче на поремећај пораста, опадање квалитета плодова и повећану осетљивост на ботритис (биљни паразит).
Код недостатка калцијума корен се слабо развија, вршно лишће је испочетка ситније, горња страна је тамнозелена а доња љубичаста, а плодови имају симптоме трулежи на врху парадајза. Највеће потребе за калцијумом су на почетку вегетације и почетком зрења плодова. Поред минералних ђубрива, за саму производњу парадајза значајна је примена органских ђубрива ( стајњак, тресет, компост…). Применом ових ђубрива у знатној мери поправљају се физичка и хемијска својства земљишта, боља је апсорпција хранљивих елемената, повећава се пуферност, смањује се опасност од заслањивања, побољшава се структура земљишта уз бољи водни и ваздушни режим.
Органска ђубрива и претежни део укупне норме фосфорног и калијумовог ђубрива користе се за основно ђубрење и уносе се пре садње, тј. приликом основне обраде. Сам систем ђубрења парадајза темељи се на резултатима агрохемијске анализе земљишта, потрошње биљака, снабдевености хранљивим елементима и примене органских ђубрива. На основу тога одређује се укупна годишња норма хранљивих материја коју треба унети у земљиште.
Вељко Јоксимовић, ПССС Ужице
саветодавац за ратарство и повртарство
