Топлица, велико осатско село у општини Сребреница, лежи на питомим падинама планине Сушице, на левој обали Дрине, од Перућца па до висоравни Језеро. Гледајући на исток штити га плаховита Дрина и утврђени средњовековни град Ђурђевац, као и нешто старији Клотијевац. До последњег рата у село је живело скоро хиљаду становника у 229 домаћинстава. Имали су четири коња, скоро 4 стотине говеда и близу хиљаду оваца. Било је то засигурно село познатих осаћанских неимара који су некада, ходећи по српским земљама, изградили многе световне и сакралне објекте, а још у најранијем периоду примили хришћанство. Кроз векове су сачували свој “бањачки” језик и многе традиције. Славили су Господа и своје породичне светитеље; Светог Јована Крститеља, Светог Николу, Светог Лазара, Архангела Михаила, Светог великомученика Георгија и преподобног Алимпија Столпника.
Цело село је колективно славило Младу недељу која “пада” у недељу пред један од највећих хришћанских празника Свете Тројице. Био је то дан највећег славља у Топлици, када се младеж, окићена првим пролећним цвећем, сливала у дугу литију предвођену угледним домаћинима, кроз росне ливаде и тек класале пшенице и обилазила сваки топлички заселак. Певало се у славу Господа и свих топличких светих заштитника, за родну и берићетну годину, за здравље и весеље не само у Топлици већ и у читавом хришћанском свету. Литија се заустављала на централном месту Топлице, познатом Церићу, где се био постављен крст, симбол страдања и васкрсења Христовог и целог хришћанског народа у свету. Крст је био исклесан од храстовог дрвета, јер је храст код Осаћана, попут старих Словена, имао посебан култ најпоштованијег дрвета. Срби су храст сматрали за “цара дрвећа”, он је имао низ култних функција које су се столећима спроводиле. Храст је поседовао карактер светости, испред њега су вршени различити обреди.
Идеју да се обнови ова традиција коју је пред топлички народ на црквеној светковини код цркве на Језеру изнео Остоја Перић, Топличанин који живи и ради као адвокат у Шапцу и Сремској Митровици, народ је са одушевљењем прихватио. Током 2023. године на Церићу је подигнут крст висине седам метара и распона шест метара, у уређен околиш. На постаменту на коме стоји крст фрескосликар Александар Черековић из Сремске Митровице је осликао све светитеље, заштитнике села Топлице, које народ и данас слави, ма где био у расејању. Пошто су спроведене све формалности око преноса земљишта и црквеног знамења на Српску православну цркву и Црквену општину Скеланску, на велики православни празник Малу Госпојину приређена је велика светковина. Народ Топлице и целог Осата окупио се на Церићу. Освећење часног крста обавио је свештеник Отац Срђан Лаловић, а потом је народ уз песму и весеље, уз трпезу љубави, прославио велики хришћански празник, рођење Мајке Божије – Малу Госпојину.
На многаја љета! Пао је и договор да се обнови и литија на Младу недељу – “на вјек и вјекова”.
Цветко Петров Стојкановић
