У историји ФК Слоге, дугој 85 година, било је доста играча и спортских радника који су оставили већи или мањи траг. Један од њих је доктор Милош Нинчић.Он потиче из фамилије Нинчић из које су и њeгови стричеви Миодраг, Божидар и Љубиша,учесници у оснивању Слоге и њени играчи Дали су живот за своју домовину у Другом светском рату. Једна улица у Бајиној Башти носи име „Браћа Нинчић“.Рођен је у Бајиној Башти 1948, године, али је детињство и школске данe, до одласка на Стоматолошки факултет у Београду, провео у тадашњем Титовом Ужицу.Као и за већину дечака, спорт је био врло привлачан и за њега. Први значајнији успех постигао је као основац на крос такмичењу поставши првак Ужица. Поновио је тај успех и као гимназијалац..
– Фудбал је био прави магнет за дечаке. И мене је привукао па сам постао члан подмлатка Слободе. Био сам саиграч Радомиру Антићу који ће касније постати фудбалска и тренерска величина.Кад сам стасао за сениорски састав , постао сам члан ужичког Јединства и ту остао до одласка на студије. За та времена вежу ме најлепше успомене- каже др Милош Нинчић. Студенске дане проводио је на факултету и у Студентском дому 4. април. Времена за озбиљније бављење фудбалом није било довољно, али за мали фудбал јесте. Милош се брзо истакао у репрезентацији факултета и постао њен капитен. Најомиљенији наступи били су на бројним, јаким београдским турнирима. -Имали смо баш јак састав. У њему је био и Зоран Ребац, који ће касније постати познати фудбалски судија. Побеђивали смо најпознатије екипе. Сећам се да смо са Партизаном играли 2:2. После победе над екипом Рада, дао сам им тада три гола, добио сам позив да играм велики фудбал за тај клуб. Друштво ми је предлагало да идем ,али ја нисам желео да запоставим студирање- истиче др Нинчић.
Била 1976. година када се млади доктор стоматологије вратио у свој родни град и запослио у Дому здравља. У два наврата успешно је водио Слогу као тренер. Нарочито је био успешан у сезони 1984. године када је клуб, кроз квалификације. увео у виши ранг, Западно-моравску лигу. У одлучујућој утакмици Слога је на свом терену победила Орловца из Мрчајеваца са 4:1 а у реваншу са 4:0. Доктор Нинчић се сећа бројних Слогиних фудбалера из тог времена. Међу њима су предњачили Брано Цицо Младеновић, Радојко Веселиновић Руја, Срђан Сладојевић, Зоран Радовановић Бардак, Алекса Аљо Злопорубовић, Панто Димитријевић… По завршетку тренерског рада , поверена му је дужност председника Слоге. На тој дужности је остао два мандата. Доктор Нинчић аутор је приручника“ Тренерски практикум“ за кога је рецензију дао познати тренер Љубиша Тумбаковић. Приручник је постао врло популаран па је мало тренера који га не користе. Милошев син Божидар је такође доктор стоматологије. И он се бавио спортом. Био је члан Слоге. За време студија у Београду афирмисао се као фудбалски судија на теренима Српске лиге. Касније је био комесар за суђење Београдске лиге у малом фудбалу. Сада је делегат и посматрач у Београдској футсал лиги.
НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА
-Имао сам идеју и сматрао за потребу да се оснује Општински фудбалски савез Бајине Баште. Да Слога постане градски клуб и да у 10 месних заједница имамо клубове у којима би тренирали и играли петлићи и пионири. Најталентованији би касније прелазили у Слогу Имали би широку играчку базу, своје делегате и судије,већи број других спортских радника. Нисам наишао на разумевање. Због тога ми је и данас жао – каже др Нинчић. Имао је и идеју за градњу више фудбалских терена, базена па чак и голф терена са аква парком. шетне и бициклистичке стазе поред Дрине од некадашњег Црног врха до Кућице на Дрини…
УСПЕШАН И НА РАДНОМ МЕСТУ
Доктор стоматологије Милош Нинчић, менаџер у здравству,важио је за доброг стоматолога. Успешан је био и као директор Дома здравља од 1987-1993. године. За време његовог мандата враћено је некадашње име Дому здравља „Евелина Хаверфилд“. Заслужан је за увођење физикалне терапије, оснивање очног кабинета, школских стоматолошких амбуланти, реконструкцију зграде, реконструкцију стационара,набавку 15 санитетских возила, аутобуса… -Борио сам се свим силама са сарадницима да задржимо породилиште у нашем граду. Нису нам то дозволили из Регионалног здравственог центра Ужице. После тога, 1993. године отворио сам приватну ординацију и радио у њој до одласка у пензију.
-Жалим што није било разумевања да од огромног магацина у кругу Дома здравља „Евелина Хаверфилд“ направи се Централни републички геронтолошки дом ,а у склопу њега модерни спа центар са комплетном физикалном медицином- рече др Нинчић на крају разговора за ББ глас.
М.Андрић
