Послe пола века дирљив сусрет бивших ученика ОШ „Рајак Павићевић“ – Бајина Башта
Некадашњи ученици, основци из прошлог века ,прославили су златни јубилеј, 50 годинa oд последњег школског звона које је најавило ђачки растанак. Свако је отишао на своју страну, посветили се својим занимањима, породицама, проблемима. Дирљив сусрет, загрљаји, покушај да се сетимо једни других, а пристизали смо са свих страна. На тренутак смо опет били 8. један, два,три и четири, и тако показали да је Бранко Радичевић био у праву када је написао ОД КОЛЕВКА ПА ДО ГРОБА НАЈЛЕПШЕ ЈЕ ЂАЧКО ДОБА. Посебну част приредили су нам наши наставници који су својим присуством увеличали овај јубилеј: Ратко Петковић- математика, Рада Стефановић – историја и Зага Јовановић – музичко.
Уследило је сликање на градском тргу, потом шетња главном улицом до школе ,,Рајак Павићевић,, и фотографисање за трајну успомену. Присетили смо се и оних који, на жалост, нису са нама. Захваљујући одличној организацији другара који живе у лепом граду наше младости,( Олгица Гвозденовић, Рада Тошић, Мићун Маринковић и Милош Лазаревић- Влаја,) наставили смо дружење у ресторану “Конак”. Уз иће и пиће и добре музичаре остали смо до касних јутарњих часова, евоцирајући успомене из школских дана , на наше несташлуке и догодовштине- шерети и тада а и сада. Овај сусрет се не може ни препричати , ни текстом дочарати, ово треба доживети! Неко рече у шали, неће се више чекати пола века до следећег виђења. Моји су другови бисери расути по целом свету….
Драгица Обућина-Терзић
