„Шука такси“ за добру и сигурну вожњу
Верица Јовановић, једина девојка која већ више од три године таксира по бајинобаштанским улицама
Тешко да би неко у Бајиној Башти могао знати ко је најбољи таксиста у граду, али када бисте некога упитали ко је најлепши – ту не би било дилеме. Сасвим сигурно бисте тада чули само једно име: Верица Јовановић, једина девојка која већ више од три године таксира по бајинобаштанским улицама.
Верица је власник такси превозника „Шука такси“, са два возила. Поред ње, у истој фирми услуге такси превоза врши и њен отац Зоран – Шука, некадашњи возач „Ракете“, духовити бајинобаштански шерет, по чијем познатом надимку је и фирма добила име.
– Нисам много размишљала када сам почињала да се бавим овим послом – каже Верица – Некада сам радила као фризерка, али ми се то није свиђало. Одувек сам маштала да возим ауто, вероватно и зато што ми је тата био возач. Многи мисле да је то посао предодређен за мушкарце, али ја не мислим тако. Подела послова на мушке и женске одавно је превазиђена, што се види и на мом примеру. Можда је био и храбар потез када сам први пут провозала такси по граду, али сам одлучила да покушам. Некако у исто време и тата је остао без посла па је и то био додатни разлог. Све је добро кренуло, и сада сам сигурна да нисам погрешила.
У почетку, међутим, није све било тако једноставно ни лако. Бајинобаштанима је изгледала необична њена појава са такси возилом, било је ту и чуђења и неповерења, али су убрзо навикли да их за воланом дочека љубазан и прелеп женски осмех.
Верица истиче да за три године као такси возач није доживела ниједну непријатну ситуацију. Колеге из других такси удружења кажу да је сарадња са њом дивна и да им је драго да у свом тиму имају колегу нежнијег пола.
– Први пут смо видели да је женско возач таксија. Било је мало чудно првих дана, али смо видели да је примерен возач и да лепо вози. Она је добар пример коректног понашања према свим муштеријама и колегама – кажу таксисти.
За воланом таксија Верица је прешла неколико хиљада километара. Добро је упознала све улице и саобраћајнице Бајине Баште, читавог Подриња, па и Ужица, Таре и Златибора. У Ужице вози свакодневно своје сталне муштерије, запослене у овом граду. Највише посла има викендом и неким празником, али се догађа да и радним даном не стигне да одговори на све позиве.
– Чула сам да многе моје колеге при вожњи доживљавају разна искуства, па и она непријатна. Мени се то до сада није догађало, имала сам среће и надам се да тако буде и убудуће. Додуше, избегавам ноћну вожњу, те послове углавном обавља тата. У почетку сам била више опрезна и пазила сам ко ми улазиу кола, сада сам своје муштерије доста упознала, стекла сам одређена искуства и не плашим се неких непријатности. Упознала сам занимљиве људе, понеко се тако расприча о својим свакодневним проблемима и никад не буде досадно. Неки се зачуде када виде девојку за воланом, али ме посматрају с поштовањем и дивљењем. Наравно, момци су ми најзанимљивији, догађају се и удварања са њихове стране, али их држим на одстојању – каже Верица уз свој препознатљиви осмех.
О. Додић
