Ових дана завршава се прво теренско истраживање научника и истраживача Катедре за антропологију и етнологију Филозофског факултета у Бајиној Башти и околним селима. Главни циљ истраживања „Традиционална породична производња ракије део културног идентитета Бајине Баште” је да се, на научним темељима, испитају чињенице о томе, када и како је кренуо да се развија обичај производње шљивовице И ракије, како је то баш то тако развијено у крају Бајине Баште. Како је производња ракије (пре свега шљивовице) постала обичај, породична традиција, како су се преносила знања, вештине, умеће, породичне вредности са генерације на генерацију, како је тај обичај и породична вредност све више растао из генерације у генерацију (и како се у понеким случајевима нестајао). Установљено је да породица Богдановић, пореклом из Криваје, а која данас у Костојевићима производи Стару Соколову, то ради најдуже. Иако је, у историји Соколског краја било још покушаја да се са породичне производње крене у освајање тржишта, Стара Соколова је најдаље отишла. У тридесет година свог постојања освојили су све могуће награде, а ево пре мање од месец дана и четири највеће награде на америчком тржишту УСА ратингс 2025 и награду за најбољу воћну ракију.
– Соколски крај и села Бајине Баште су богом дана за производњу шљивовице и ракије, рекао је Радисав Богдановић, оснивач и председник РБ Глобал / Стара Соколова, човек који је након шест генерација својих предака одлучио да крене да, како сам каже прави извозни производ Србије Стару Соколову. У Соколском крају расте за ракију најбоља шљива, али ту живе и потомци оних који су крајем почетком 19. века кренули да саде шљиву и производе ракију. Тако је и мој наврв деда Саво Богдановић то започео, а тако је и након њега то чинило још шест генерација Богдановића, истакао је Радисав Богдановић, оснивач Старе Соколове, која ове године слави 30 година од почетка рада.
– УНЕСКО је пре нешто више од две и по године прогласио традиционалну производњу ракије светским нематеријалним културним наслеђем и ми, можемо сада да кажемо да је ракија културно добро, а не само воћна ракија. У свакој чаши ракије ја не видим пиће, већ традицију, породичне вредности и све моје претке, завршио је Радисав Богдановић.
Председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић истакао је значај овог пројекта за развој туризма у Бајиној Башти и рекао је: – Производња ракије је део културног идентитета Бајине Баште, зато ће Општина и Туристичка организација бити носиоци више активности у промоцији ове културне вредности Бајине Баште, рекао је на сусрету са новинарима у Костојевићима, Миленко Ордагић, председник општине Бајина Башта.
Др Невена Милановић Минић и др Богдан Дражета, са Катедре за антропологију и етнологију, Филозофског факултета су истакли да ће у истраживању које спроводе, испитаници бити чланови породица који најдуже производе ракију, пре свих, шљивовицу.- Један од циљева истраживања, истакла је др Невена Милановић – Минић, је да се антрополошким методама испричају и наративи, приче о старим предметима који су служили, можда и служе још, у производњи ракије.
– Ово истраживање је део ширег пројекта који има крајњи циљ да у Етнографском музеју у октобру 2026. има изложбу о традиционалној производњи ракије у Србији, рекао је директор Пројекта др Предраг Вујовић из П.Р.А. Тако да ћемо на Изложби представити и много наратива и прича које ћемо пронаћи током истраживања за сваки стари предмет који ће бити изложен у Музеју
