На телевизији постоји врло популарна емисија “ Никад није касно“ у којој певачко умеће исказују они таленти у поодмаклим годинама који су остали скрајнути из разноразних разлога. После њихових наступа, доста је оних чије интерпретације многи оцењују као равне па чак и боље од врхунских које су имале певачке величине.
Ако би постојала таква емисија за неисказане песничке таленте, онда би сигурно место у самом врху било резервисано за Радину Рајаковић из Бајине Баште. Она је дипломирани правник, секретар општине у последњих шест узастопних мандата. На изборним седницама увек је добијала поверење без иједног гласа против без обзира да ли су власт чинили социјалисти, демократе, радикали, напредњаци или неке друге коалиције.
Склоност за сликарство понела је из гимназијских дана Специјалност су јој колажи од сувог цвећа и лишћа комбиновани са акварелом техником. Њена стваралачка колекција броји неколико стотина слика. Један мали део је код ње, неколико их је изложила у својој радној канцеларији у општини, а већина је завршила као поклон код фамилије, другарица и пријатељица.
-Пре две године имала сам проблема у породици , муж се разболео и преминуо. У тим тешким моментима настојала сам да се удаљим од стварности и то ме је навело да почнем да пишем песме. Од тада је настало нешто мање од 50 песама. Иначе, као ученица основне школе и гимназије, лепо сам писала писмене саставе – каже Радина Рајаковић.
Ако желиш бити срећан
Ако желиш бити срећан,
будан чекај мајске зоре,
пусти звезде на прозоре,
нек у сну се твоме роје,
повери им тајне своје.
Ако желиш бити срећан,
нек ти се свитац спусти на длан,
у скитњи с ветром проведи дан,
жедан се напиј бисерне росе,
петровце ране уплети у косе.
Желиш ли срећан бити,
од плахе кише немој се крити,
од месечине, звездане ноћи,
спраће ти с лица бриге и тугу,
подстаћи да осмехом дотакнеш дугу.
Ако желиш бити срећан,
помози ластама да гнезда свију
булкама да росом лице умију,
залуталој срни да пут свој нађе,
Месецу да сребрн над шумом изађе.
Испрати птице на југ кад крену,
загрли небо и Сунце у истом трену.
Умиј се на извору где јелени воду пију,
веверице, славуји и златне куне,
ту ће ти очи, ту ће ти руке бити радости пуне.
Није тешко срећан бити,
треба умети, хтети, волети.
Треба чекати, маштати, праштати,
и туге и радости у душу свити,
само тако ћеш срећан бити.
Радина Рајаковић
У том бегу од стварности, она се вратила успоменама из детињства, свом родном ужичком селу Дрежнику и бајковитој природи завичаја. Отуда са извора детињства и девојачког стасавања покуљали су прелепи стихови који ће се ројити док животна река не пресуши. Каже да су јој песме посвећене углавном деци и природи , али да понекад“ искочи“ понека са љубавном темом. Тих искакања биће и убудуће: Можда би добро било да их буде и више. Радинина намера је да у идућој години огласи се својом првом збирком.
-Годинама смо у истој канцеларији удаљене једна од друге један метар, али до скора нисам ни слутила да, моја колегиница по струци, пише предивне стихове. Кад сам то открила, показала ми је неке од својих песама. Већ после прве прочитане, стекла сам утисак да су ванредно лепе и да помало личе на оне од великог песника Добрице Ерића – каже Љиљана Антанасијевић, општински јавни правобранилац.
Текст и фото: М.Андрић
