Промоција књижевног првенца Мије Стојкановића

ТРАГАЊЕ ЗА СВОЈИМ НЕМИРИМА

Промоција књижевног првенца познатог ваљевског новинара Мије Стојкановића, рођеног у Бајиној Башти, побудила је необично велико интересовање, судећи по неуобичајено великој присутности публике у биоскопској сали. Представљање књиге, збирке од 13 прича „Зато, мајстор, што си чо`ек“, организовала је Народна библиотека “Милош Требињац”, којој се и сам аутор захвалио пригодним речима. О књизи су говорили др Бобан Томић и аутор. Мијо Стојкановић (Бајина Башта, 1958) је, као радијски новинар који је радни век провео у Ваљеву, у претходним деценијама објавио велики број запажених репортажа и записа у штампаним и електронским издањима новина и часописа. Књига „Зато, мајстор, што си чо`ек“ је његово прво књижевно дело, али судећи по квалитету кога је остварио и великом интересовању читалаца, сасвим је сигурно да ће наставити са писањем јер је већ завредио озбиљну пажњу књижевних кругова.

Антиратна проза Мије Стојкановића
Антиратна проза Мије Стојкановића

– Трагајући за својим немирима Мијо Стојкановић је у овој књизи лоцирао оне теме које су у последњим деценијама у њему биле и те како присутне, али које и даље трају. У својим причама са антиратном тематиком, он се враћа свом родном крају. Ових девет прича у првом делу књиге су чиста проза о бесмислу рата. Читаоцу није потребно да зна ко су његови јунаци, а знамо да су стварни и из његовог окружења, али су то трагичне личности у којима се осећа грч и бол због свега што се око њих догађа – истакао је др Томић. Иако књига у свом поднаслову има одредницу “репортажне приче”, запажа се већ после ишчитавања првих прича да су оне много више од обичне репортаже. Књига је написана стилом који је лак за читање и за разумевање.  Фабула је сведена на опис основног догађаја, без икаквих сувишних  детаља. Др Бобан Томић је добро запазио да је свака од ових прича заправо добра основа за роман или новелу, па и за неки узбудљив филмски сценарио. У својој надахнутој и емотивној беседи, Мијо Стојкановић је сликовито објашњавао зашто је морао да напише ову књигу.- Постао ми је важан обичан човек, његови поступци и посебно однос према другим људима – рекао је Стојкановић – Неке слике сам одувек носио у себи, још од средњошколских дана, све сам то памтио, и ово је мој покушај да то унесем у своје приче. Морам да истакнем да је ово једна дубоко антиратна књига.

О. Додић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest