КЊИГА КАО РИЗНИЦА ДРАГОЦЕНИХ ПОДАТАКА О ЉУДИМА
Након промоције одржане почетком јула у парохијском дому Оклетачке цркве, нова књига Митра Јосиповића „Оклетац на Кривој Дрини“ је на Велику Госпојину представљена и у галерији Установе „Култура“ у Бајиној Башти. Да подсетимо: књига је изашла из штампе у издању Културно-просветне заједнице Србије и Народне библиотеке „Милош Требињац“ из Бајине Баште, у едицији „Хроника села“. То је после хронике „Стрмово село поред Дрине“ друго дело овог хроничара Рачанског краја, који се тиме сврстао у значајне публицисте и истакнуте истраживаче завичајне историје.
На промоцији у Бајиној Башти о књизи су говорили проф. др Бобан Томић, проф. Марко Ковачевић и аутор.
– Добро је познато да се у прошлости наш народ много више служио усменим казивањем него писаном речју те да је сачувано мало писаних докумената о његовом животу и раду у прошлости. Чак су и многе службене књиге, списи и документи, попут црквених матичних књига уништени. Писаних хроника, летописа и записа о селима и животу у њима у овим крајевима није ни било, па је и мало писаних података о бурном и тешком животу наших предака. Због тога је и овде, у недостатку потребне изворне грађе аутор био приморан да обилато користи усмена казивања стрпљиво прикупљана теренским истраживањима како би бар фрагментарно приказао живот, обичаје, веровања… – истакао је, између осталог професор Томић, а потом додао да ће можда бити појединаца који неће одмах моћи да препознају праву вредност ове завичајне књиге али ће то успети већ приликом новог читања. Књига је трајан споменик Оклецу и његовим житељима јер они су били најупорнији чувари не само земље и огњишта које су наследили од својих предака већ традиције, културе, обичаја, веровања, историје и свега чега је било у прошлости.
Професор Марко Ковачевић је нагласио да је хроника „Оклетац на Кривој Дрини“ „писана објективно, прецизно, једноставним стилом и језиком, али аутор не бежи ни од цитирања докумената чиме овај текст добија документаристичко утемељење. Текст је донет објективно и аутор се не упушта у прејаке оцене догађаја већ је то препустио читаоцима. Овим својим поступком аутор је избегао замку олаких закључивања и томе повећао употребну вредност свога текста. Аутор се посебно потрудио да рукопис обогати примереним илустрацијама, као и табелама које дају овом рукопису потребну прегледност“.
– Као и увек када се срећемо са оваквим издањима поставља се исто питање, а то је коме је намењена једна оваква књига. Ово је књига, коју свака кућа у Оклецу или кућа чији преци потичу из овог села, требало би да поседује. Ову књигу не би требало да заобиђу ни они истраживачи који желе да се на озбиљан начин баве историјом рачанског краја, јер ће у њој наћи драгоцене податке и путоказе где треба даље да трагају. И на крају, ову књигу треба да консултују и сви они који желе да се баве хроникама својих места/села, јер ће у њој пронаћи инспирацију и корисна методолошка решења, која ће им олакшати рад и упутити их у правом смеру. Вишегодишњи напор, Митра Јосиповића, резултирао је хроником која служи на понос сваком Оклечанину без обзира где сада живи – рекао је професор Ковачевић.
Аутор Митар Јосиповић је, казивајући о томе како је књига настала, напоменуо да је у писању ове хронике користио бројне изворе и доступну литературу. Ту је обимна грађа Архива Србије, Војног архива из Београда, Архива Босне и Херцеговине, Историјског архива из Ужица. Од објављене архивске грађе, поред „Пописа становништва Рачанског краја 1863. године“, највише су коришћене књиге Борише Матића – Рачани кроз векове у пет томова. Важан извор података били су и мемоарска грађа и породичне архиве, потом зборници и чланци и ауторски научни радови.
Одломке из књиге читао је Александар Крстић, који се публици препоручио и као млади песник, прочитавши и песму о Оклецу, писану за ову прилику.
О. Додић
