УЖИЧАНИ НА ГОЛОМ ОТОКУ
У читаоници библиотеке “Милош Требињац” у Бајиној Башти је одржана промоција књиге др Илије Мисаиловића „Голи оток – острво мрака“. О књизи су говорили Анђа Бјелић, библиотекар из Ужица, и аутор. О Голом отоку има мало историографских и научних радова, историографија се није много бавила овом темом тако да је она остајала недохватљива широј јавности, тако да ће ова књига сасвим сигурно дати значајан допринос изучавању историје Ужичког краја у време социјализма. Посебно је важно откривање неких до сада скриваних сазнања о судбинама појединаца у тешким временима као што је био сукоб Југославије са Информбироом, истакла је Анђа Бјелић.
Значај ове књиге је и у томе што је аутор дуго и стрпљиво радио на прикупљању бројних сећања која су записивана по различитим новинама и публикацијама, али је забележио и сећања која нису објављивана и разговоре са великим бројем личности, сродницима и потомцима Голооточана. Те приче су веома шокантне, интригантне и болне.То није само тих пар година које су они боравили на Голом отоку, то је, углавном, читав њихов живот, зато што су они по пуштању били под надзором, били су поново хапшени, саслушавани, имали су тешкоћа да нађу запослење, да реше стамбено питање, њихове породице су прогоњене док су они били на Голом отоку.
Прича о Голом отоку је прича о мрачном периоду историје бивше Југославије, прича о непочинствима која су људе сводиле на мученике и мучитеље, одузимајући и једнима и другима достојанство – једно од важних обележја човека .
– То је једна тамна мрља тадашње власти, јер овде је прича о томе како се власт чува. Страх у губљењу власти се претворио у једну патолошку мржњу према тој некој опозицији, изазвала је такве мере принуде на том несретном острву да је то било тешко и замислити. Искористио сам оно што читалац може да схвати као суштину и зашто је то било тако. А било је стравично. Најтеже оптужбе су што имамо заробљенике који су прошли кроз немачке и усташке логоре, и кроз Голи оток за који кажу да је најгори од свих – нагласио је аутор књиге Илија Мисаиловић.
Аутор је књигу поделио на поглавља у којима је испричао судбине Голооточана из Ужица, Ариља, Бајине Баште, Косјерића, Пожеге, Чајетине…Међу Голоотачинам било је и неколико Бајинобаштана, којима је такође посвећено посебно поглавље у књизи. Они су били кажњавани због ибеовске пропаганде, ширења ратне психозе, подржавања Стаљина, вицева и песама о Титу… Велики број оних који су били на Голом отоку по изласку није смео да прича о томе шта се дешавало, а то ћутање је најстрашнија прича Голог отока.
О. Додић
