Прошле су две године од како су избеглице са подручја Хрватске и Босне и Херцеговине које су смештај нашле у Бајиној Башти, добиле кључеве нових станова у новосаграђеној стамбеној згради у Улици Шабана Бешлића, и на тај начин решиле своје стамбене проблеме.
Стамбена зграда од 20 станова, која данас доминира у овом делу вароши, имала је сличну судбину као и њени будући станари. Дуго се „трагало“ за локацијом, све док најзад општина није уступила градско грађевинско земљиште које је још раније било предвиђено за стамбену изградњу. Зграда је грађена неколико година из средстава обезбеђених из донаторског Фонда Регионалног стамбеног програма, чији је највећи донатор била Европска унија. Укупна вредност је, према неким подацима, достигла висину од око 364 хиљаде евра.
Садашњи корисници станова, како истичу, живе као једна породица. Добро се слажу и међусобно помажу. Највише је ту старијих лица, пензионера, има и оних који као сезонски радници раде у хладњачама, у „грађевини“, или већ за шта се укаже прилика. И данас се живо сећају оних тешких времена када су морали одлазити из свог завичаја, бежати незнано куда, у неизвесност. Некако су се скрасили у Бајиној Башти, ту су коначно нашли свој мир.
И сви се слажу: стамбена зграда у којој станују већ две године, никада не би била изграђена да није било Оливере Кремић, тадашњег повереника Комесаријата за избеглице у Бајиној Башти. Она је прва покренула иницијативу да се реши проблем смештаја избеглица, била је упорна и истрајна у тој својој намери. Она је највише заслужна и за изградњу прве стамбене зграде у Црквинама, у којој су раније биле смештене избеглице а сада припада Центру за социјални рад.
Оливера је имала одлучујућу улогу у решавању бројних проблема избеглих лица, била је свакодневно уз њих, упорно је настојала да им обезбеди кров над главом. Нажалост, није дочекала да зграда у Улици Шабана Бешлића буде завршена, није јој се остварила жеља да присуствује свечаном уручењу кључева за нове станове. Умрла је 2014. године у својој 44. години живота.
– Ми смо били задивљени са каквом се енергијом и упорношћу Оливера борила за нас – каже Момчило Јањић, пензионер, избеглица из Мостара – Била је упорна и срчана, имала је неку чудну харизму да оно што зацрта и планира на крају и оствари. Остала је заиста у једном лепом сећању код свих нас.
Слађан Игњатовић, Бајинобаштанима познат као вишеструко награђивани сликар, пристигао је још као 13-годишњак у Бајину Башту из околине Братунца, заједно са братом и две сестре. Одрасли су без родитеља, па се Оливера ту нашла као њихов заштитник, да им помогне и пружи подршку. Ту доброту Слађан никада није заборавио. Сада у згради за избеглице станује са супругом и две већ одрасле кћерке.
– Одмах после усељења у ову зграду, ми смо на једном састанку са управницом зграде предложили да наша стамбена заједница добије име „Оливера Кремић“. Предлог је наишао на одушевљење свих станара, па смо тако себи обезбедили адресу која се лако памти. На улазу у зграду, поред броја се налази и назив зграде, а имамо у плану да урадимо и једну већу таблу на којој бисмо овековечили успомену на незаборавну добротворку – каже Слађан Игњатовић.
О. Додић
