ЈАКЕТИЋИ ЛЕПШИ ОД БЕОГРАДА
Више од десет година, Драган Симеуновић, филмски режисер из Београда, је маштао о томе да живи и борави у Јакетићима, осатском селу на око три километра путем од Жлијепца, долином речице Јагодње. Сањарио је о томе да на дедовом имању, на темељима старе куће сагради свој дом, ту где му се и отац родио и провео своје рано детињство, ту где је живот много безбрижнији и лепши, у мирној и чистој природној оази. Драган је свој сан остварио пре три године. Са својом супругом, Енглескињом Феј, доселио се у завичај својих предака. За неколико месеци саградили су предивну кућу, оформили право сеоско домаћинство и себи задали много планова и обавеза. Јакетићи су лепо село са предивним пејзажима, шумама и пропланцима, али је у последњих неколико деценија поприлично опустело. Биће доста посла на оживљавању села, али су Драган и Феј, упркос новим и непредвидивим животним изазовима овде много срећнији и мирнији, а живот им се, како кажу, променио из корена.
Драган се родио у Тузли где су му родитељи живели нешто више од двадесетак година. У предвечерје ратних дешавања у Босни читава породица се преселила у Београд. Драган се ту школовао, завршио Филозофски факултет и предао се својој професионалној љубави, филму и режији. Уз то, интензивно се бави и књижевним радом… Почетком 2020. године, пре него што ће се по целом свету распламсати епидемија короне, Драган се обрео у Грчкој, на егејском острву Патмос које је познато као важно верско средиште, на коме је, како стоји у записима, крајем првог века боравио и апостол Јован Богослов, који је за време свог изгнанства написао Књигу Откровења, у чувеној Пећини Апокалипсе. Ту, на Патмосу је изненада срео своју будућу животну сапутницу Феј, и ту је заправо и почела једна предивна љубавна прича. – У исто време, на Патмос је долазила и Феј. Ту је један њен пријатељ имао кућу, а ја сам сасвим случајно од неких његових грчких пријатеља био замољен да њој однесем кључеве од куће. Феј ме је сачекала у луци, ту су нам се погледи сусрели. Дао сам јој кључеве, али је она тада откључала и моје срце. Више се нисмо раздвајали. Једно време смо живели на острву, ја сам тада завршавао и своју прву књигу. Онда смо одлучили да упловимо у брачну луку, вратили смо се у Србију, најпре у Београд, потом смо донели и заједничку одлуку да наставимо живот у Јакетићима. После мог боравка на грчком острву више није било могуће живети у једној урбаној градској средини – прича Драган.
Феј се веома брзо прилагодила новом, сеоском начину живота. Заљубила се у егзотично босанско село и постала права српска домаћица. Добро се сналази и у малој башти, повртњаку где проводи доста времена и на коме би јој многи могли позавидети. То јој добро дође и као релаксација и мали одмор од свакодневног посла. Запослена је, иначе, као «подкаст менаџер», ради онлајн за једну америчку компанију. – Главни изазов који сам пронашла у прилагођавању свом новом животу било је учење језика. Пре доласка овде нисам уопште знала српски језик, ја га још увек учим. Али пронашла сам одређене методе које ми помажу да лакше учим, разумем и комуницирам – каже Феј. Феј и Драган раде и на изради сопственог подкаста на коме ће обрађивати занимљивости и теме о животу и раду у подринским селима, о начину живота и спајању традиција. Једна од првих епизода њиховог подкаста биће прича о последњој крави у Јакетићима. «Наша комшиница Ковиљка је последња жена у селу која има краву» – каже Драган и додаје: – Имамо и реалне планове за оживљавање сеоске економије социјалног предузетништва, да направимо једну женску компанију јер смо уочили да су наша села замрла и опустела управо због тога што жене нису имале никакву независност. Тужна је судбина наших села у којима је велики број неожењених мушкараца. Ове године школа у Жлијепцу обележава сто година свог постојања. То је још један добар повод, каже Драган, да се организује бар један културни догађај, нешто што овим селима одавно недостаје. Биће то најпре једна филмска пројекција. Драган је иначе, као што је познато, аутор неколико документарних филмова од који су неки били врло запажени на фестивалима.
Симеуновићи, нови житељи Јакетића, постају све познатији и популарнији у читавом Подрињу. Недавно су дошли на идеју да својим «драгим земљацима» помогну у учењу енглеског језика. У сарадњи са Народном библиотеком «Милош Требињац» из Бајине Баште започели су потпуно бесплатан курс за први ниво енглеског језика, погодан и за децу и за одрасле. Курс се одвија у просторијама Народне библиотеке. Постоји доста интересовања међу Бајинобаштанима, судећи по њиховом присуству на првим часовима. Феј и Драган су задовољни што имају јединствену прилику да помогну људима, очекују да интересовање за курс буде још веће.
О. Додић
