Представљање манифестације Ћирилична баштина и активности које се на заштити и неговању српског писма организују у Бајиној Башти одржано је прексиноћ у Историјском архиву у Ужицу у оквиру програма Ера културе.
Ћирилична баштина је културна, образовна и туристичка манифестација која се одржава годинама уназад током маја у Бајиној Башти са циљем да подстакне коришћење ћириличног писма, али и да га негује, промовише и штити. Крајњи циљ свих активности на очувању ћирилице које се спроводе у Бајиној Башти јесте и изградња Дома ћирилице у бившој школи у Рачи у близини средњовековног манастира у оквиру којег ће бити први музеј ћирилице у Србији. О заштити и употреби ћириличког писма говорили су научници из области српског језика академик Злата Бојовић, овогодишњи добитник Ћириличне даровнице као и проф. др Александар Милановић и проф. др Виктор Савић који су били учесници у програму манифестације Ћирилична баштина.
Председник организационог одбора Ћириличне баштине Синиша Спасојевић је присутне упознао са манифестацијом Ћирилична баштина која ради на неговању и очувању српског писма, али и о томе како протиче градња Музеја ћирилице који се прави у близини манастира Рача.
–У првој фази коју је подржало Министарство културе реконструисана је зграда некадашње школе која се налази у близини манастира Рача и где ће бити Музеј ћирилице. Ових дана се очекује потписивање уговора за другу фазу која подразумева партерно уређење и израду амфитеатра, тако да грађевински део иде доста добро. Док са научницима из области српског језика радимо на припреми сталне поставке за Музеј ћирилице, рекао је Спасојевић. Директор Установе Култура Никола Васиљевић рекао је да ова установа постоји 15 година, а пре више од деценију преузела је и организацију манифестације Дани Раче украј Дрине која, такође, промовише ћирилицу, а одржава се у манастиру Рача. Ове године тридесети пут биће додељена Рачанска повеља и Рачански печат. Током манифестације додељује се награда Ћирилична даровница само једном добитнику годишње за допринос у очувању ћирилице и неговању српског језика и писма.
Директор Историјског архива Ужице Жељко Марковић је навео да се нада да ће Ужице у години када је престоница културе Србије и вођени чињеницом да се у Бајиној Башти оснива Музеј ћирилице, донети декларацију о заштити ћирилице. Он је присутне упознао са идејом и планом оснивања Музеја штампарства у Ужицу јер је, како је рекао, природно да град у којем је радила прва штампарија у Србији добије свој Музеј штампарства.
Професор Александар Милановић председник Савета за српски језик и један од аутора будуће сталне поставке у Музеју ћирилице је навео да је важно сачувати ћирилицу, јер тиме чувамо сопствени идентитет.
– Српска култура од свог настанка па до данас подразумева примену ћириличног писма. То што смо кроз историју поред ћирилице користили, глагољицу, а данас и латиницу не значи да ћирилица није наше национално писмо. Чини ми се да у новије време мало запостављамо тај идентитески аспект када говоримо о култури и о нацији, али дошло је време да схватамо колико је ћирилица важна. Оно што видим у последње време у Београду и осталим градовима у Србији и што буди оптимизам, а то је да ми се чини да је данас много више ћирилице него што је то било пре 30, 40 година, казао је Милановић истичући да то што се прави Музеј ћирилице не значи да је ћирилица мртва, већ напротив, да је жива, попут савремене уметности.
Тиме што ће се млађој генерацији пробудити љубав за ћирилицу и објаснити им да ћирилица није нешто анахроно, примитивно или комунистичко, један је од начина да се сачува ћирилица и учини актуелнијом, рекао је Милановић.
– Само финим, модерним приступом, који покушавамо да уредимо и у Музеју ћирилице, уз помоћ дигиталних технологија и кроз модерну платформу деци треба објаснити да су им и дедови и прадедови писали ћирилицом, да без те ћирилице они нису наследници својих предака на онај начин као што би били ако прихвате латиницу или неко друго писмо, навео је Милановић.
Професор Милановић је подсетио и на допринос изучавању ћирилице који је дао Ужичанин Љубомир Стојановић у делу Живот и рад Вука Стефановића Караџића. Како је навео кључна сазнања о кључним тренуцима дефинисања савремене ћирилице све је то на један компетентан начин понудио управо Љубомир Стојановић.
Академик Злата Бојовић је навела да је идеја о оснивању Музеја ћирилице донела олакшање, јер је за ћирилицу ишло све низбрдо, суноврат и одједном стоп за то је било сазнање да се оснива Музеј ћирилице. У свом излагању стакла је да се Музеј ћирилице прави у Рачи, јер је ту било гнездо књиге, али и да смо са установљењем рачанског добро организованог преписивачког центра, ми добили имена аутора. Како је навела то су ствараоци који су преписујући књигу сачували оно што је претило да после Турака нестане.
Професор Виктор Савић је говорећи о историјском аспекту и развоју ћирилице навео да се Бајина Башта налази у географском средишту прве српске земље и да није случајно што у њој настаје први музеј ћирилице.
Ћирилична баштинa
