Фудбалер Слоге из Бајине Баште Ђуро Вујић (38) пре три сезоне престао је са активним играњем. Учинио је то након 23 године шпартања по теренима Србије од најнижих до највиших рангова, остваривши богату каријеру за незаборав.
Све је почело тако што се, као и сви виђенији фудбалери из бајинобаштанског краја, обрео код Николе Мијатовића Руса у његовом Космосу. Врсни фудбалер и тренер одмах је запазио талент дечака и прорекао му лепу каријеру што се и обистинило.
-У другом разреду средње школе са непуних 17 година постао сам члан Земуна. У њему сам остао годину дана играјући за омладински тим. Запазили су ме људи из српсколигаша Радничког из Обреновца и одвели код њих. Вероватно је то пресудно утицало на моју каријеру. У Обреновцу сам провео две године играјући за сениорски тим, годину у Српској лиги и годину у Првој Телеком лиги Србије-каже Ђуро Вујић.
Даљи фудбалски пут Вујића је одвео у ваљевског друголигаша ЗСК-а па у друголигаша Младост лукс из Зрењанина. Уследио је повратак у Обреновац у време када је Раднички заиграо у елитном рангу. Имао је добру двогодишњу сезону са Обреновчнима после које је отишао на одслужење војног рока.
-И за време служења војног рока у Ужицу, играо сам активно фудбал. Годину дана носио сам дрес Слободе одакле сам отишао у друголигаша Севојно. У Севојну се нисам наиграо, добијао сам мало прилика за игру и доказивање. Мислим да је то био мој погрешан избор јер сам одбио понуде познатијих клубова због Севојна- прича Вујић.
После те шестомесечне епизоде обрео се у Полимљу из Пријепоља где је остао исто толико месеци. Из Пријепоља стиже на годину дана у Дрину из Љубовије. Тек после завршене мисије у Љубовији, Вујић је опет тамо где је и почео каријеру, у Бајиној Башти где за Слогу игра 4,5 године. Нова сеоба одвела га је у Јадар из Добрића на пола године. Следи потпис за Осечину у чијим редовима проводи годину и по. Узима га Рибница на годину дана одакле се опет враћа у бајинобаштнаску Слогу. У њој проводи своје четири последње играчке године.
Тренери су му додељивали улогу задњег везног, офанзивног везисте, полушпица и шпица. У свакој се добро сналазио, понајбоље кад је наступао као полушпиц. Одликовао се изузетном ефикасношћу. Тако, на пример, у Љубовији је за сезону дао 35 голова, у Мионици 26 у Осечини 25. Био је у неким сезонама и Слогин први стрелац. Давао је голове главом, левом и десном ногом, често је мрежу погађао из слободних удараца.
-Сећам се да сам свој првенац у срсколигашком рангу дао београдском Конграпу у време када је Раднички из Обреновца изборио прво место и пласман у Другу лигу. Играјући за Дрину и Осечину, четири пута сам постизао по четири гола на утакмици. Мој погодак против Зете у Голубовцима, када сам био у Радничком из Обреновца, понео је епитет најлешшег гола кола. При крају каријере дао сам у Ваљеву против Радничког два гола, оба несвакидашња. Први је пао тако што сам са центра погодио мрежу Ваљеваца, а други сам постигао маказицама. Један од најдражих голова је онај што сам га дао Партизану на Тари када сам носио дрес репрезентације Бајине Баште. Имали смо добру градску репрезентацију коју је предводио тренер Радојко Веселиновић. Њу су чинили голман Огњен Чанчаревић, бекови Светлан Андрић и Богдан Милошевић, штопери Никола Максимовић и Срђан Стојкановић, у везеном реду били су Владимир Јашић, Славиша Зарић, Станко Мијатовић и ја. У шпицу Душан Јанковић и Дејан Тарабић. Да смо могли да се у исто време нађемо сви у Слогином дресу, Бајина Башта би са лакоћом стигла до Прве лиге- вели Вујић.
У дугој каријери готово да није имао повреда, једино му је страдао зглоб када је Слога била српсколигаш па је паузирао два месеца. Међу фудбалске узоре на прво место ставља Драгана Стојковића Пиксија и Дел Пијера.
Текст и фото: М.Андрић
ПЛАНТАЖА БОРОВНИЦЕ
Вујић је ожењен, има петогодишњег сина Андреја са супругом Лоренсом, сестром познате новинарке водитељке РТС Оливере Јовићевић. Радио је у Електроизградњи и Пошти из Бајине Баште. Пре три године напустио је посао и посветио се професионалном гајењу боровнице. Важи за једног од њених водећих произвођача у западној Србији.
– Породица ми је на првом месту. Син Андреј већ показује склоност за фудбал, скоро стално уз њега је лопта. У родном селу Бачевцима имам плантажу боровница. Посао иде добро па ћу плантажу да проширим – наглашава Вујић
ЛАНЕТОВ ШКОЛСКИ ДРУГ
– Фудбалска громада, Милан Лане Јовановић, био ми је школски друг из клупе у време кад смо похађали Гимназију „Јосиф Панчић“ у Бајиној Башти. Играли смо заједно у Космосу. То наше пријатељство из тих година траје и данас и тако ће бити до краја живота – истиче Вујић.
ИМАО САМ ДОБРЕ ТРЕНЕРЕ
-Тренери су много битни за играча. Ја сам имао срећу да ми у тој улози буду Никола Мијатовић -Рус, Звонко Живковић, Миленко Киковић, Бранко Смиљанић, Горан Милојевић, Предраг Ристановић… У каријери сам добио два црвена картона, оба у дресу Слоге – вели Вујић.
