– Прве паре зарадио сам сликајући апаратом „Пентакс“ свадбе, рођендане, испраћаје у војску и друга весеља. Има доста случајева да сам сликао свадбе, па код истих младенаца бабине, рођендане деце па и пунолетсва и свадбе њихове деце– каже Славиша
Славиша Новаковић (45) је један од бајинобаштанских фотографа који наставља традицију бављења фотографијом брачног пара Кадијевић, Миладина Дуловића, Ратка Милутиновића „Ере“, Ранисава Ђокића „Минолте“. То му је и главно занимање, практично једино.
– Још као основац почео сам да радим помало у Фото радњи „Ера“. Тако сам дошао у додир са фотографијом и заволео је. Моје прво самостално фотографисање десило се у Дому војске у Ужицу где сам имао задатак да сликам дочек Нове 1989. године. Успешно сам то обавио па сам потом почео да се образујем теоретски и практично око израде црно- беле фотографије, ретуширања, развијања филмова код Миће Кукањца и Стеве Влајнића. Они су у то време били директори друштвене Фото радње „Звезда“ у Ужицу. Све се то ручно радило. За разлику од данас, кад је све дигитализовано и аутоматизовано, тада си морао бити прави мајстор да би фотографија била добра- каже Славиша Новаковић.
Током три дценије фотографисања и израде фотографија Новаковић је сликао много, како рече, од улице до председника држава.
– И данас, као на почетку, радим истим жаром. Ја то једноставно волим, а кад је тако, онда је све лакше. Као и у сваком послу, буде разних ситуација. Дешава се да поклањам фотографије, понекад да ми муштерија не плати рад. Све то, што би се рекло, иде у рок службе.
Појавом фотографије у боји, Новаковић је морао поново на обуку за њену израду. Колорну израду фотографије научио је од чувеног мастора Жике Карамарковића из Врњачке Бање који је знање стекао у Аустрији.
– Прве паре зарадио сам сликајући апаратом „Пентакс“ свадбе, рођендане, испраћаје у војску и друга весеља. Има доста случајева да сам сликао свадбе па код истих младенаца бабине, рођендане деце па и пунолетсва и свадбе њихове деце. Осим тих сликања, често то радим по школама, вртићима, забавама… На питање који су му мотиви посебно драги, Новаковић каже:
– Без дилеме то је моја Тара, нарочито Митровац. То је место за душу, рад и одмор. Сликам људе, животиње, биљке, пејзаже, рађање и залазак сунца на планини. Јесен на Тари ми је најинспиративнија. Тада планина изгледа као да су се по њој просуле боје. Новаковић сарађује са својим старијим, вршњацима и нешто млађим колегама фотографима. Ту спомиње Владимира Дуловића, Јову Николића, Светлана Матића, Небојшу Јовановића Шуку, Горана Перовића, новинарског фото репортера Милана Андрића. Сарађује и са Фото радњом „Минолта“ где се израђују све његове фотографије снимљене углавном моћним „Никоном“.
ИЗЛОЖБА ЗА ЈУБИЛЕЈ
Славиша Новаковић има много сачуваног фото материјала. Део најрепрезентативнијег излагао је на заједничким изложбама. Поводом три деценија бављења фотографијом, почетком идуће године приредуће своју прву самосталну изложбу.
Текст и фото: М.Андрић
