АРХИМАНДРИТ САВА- 70 ГОДИНА МОНАШКОГ ЖИВОТА
У бурној историји која траје више од шест стотина година, манастир Рача украј Дрине је више пута разаран и поново обнављан. У народу Рачанског краја остале су упамћене две велике обнове, прва 1795. и друга 1824. године. Али народ никада неће заборавити ни последње паљење и разарање манастирског конака у Рачи и Манастирским становима на Калуђерским Барама, које су извршили бугарски окупатори 1943. године. Ово последње паљење је необјашњиво јер га је извршила „хришћанска рука“. А Манастирски станови и конаци које је саградио игуман Захарије Милекић на манастирском имању између два светска рата били су и зачеци модерног туризма у Западној Србији. Крупне промене које су се десиле у нашој држави после Другог светског рата условиле су да запусте пропланци на Калуђерским Барама и шуме и ливаде манастира Раче пређу у „туђе руке“. Трајало је то све до 1972. године, када је залагањем игумана Хризостома и његовог сабрата монаха Саве (Ристића) почела обнова конака и изградња капеле на Манастирским становима. Све је завршено за три године и освештано десницом Његовог преосвештенства Владике Стефана Жичког.
- маја 2024. године, када Срби и православни хришћани славе светитеља и чудотворца Василија Острошког, народ Рачанског краја сабрао се на Манастирским становима на Калуђерским Барама, да у молитви учествује у освећењу обновљеног конака. Конак је обновљен и потпуно реновиран залагањем игумана манастира Раче Германа (Авакумовића) и доскорашњег игумана архимандрита Саве (Ристића).
Био је ово и незабораван повод да братство манастира Раче обележи и седамдесет година монашког живота доскорашњег игумана оца Саве. Архимандрит Сава, духовно чедо некадашњег игумана Хризостома, рођен је 1939. године у селу Манастирици у општини Петровац на Млави. Са 16 година отпочео је монашки живот у манастиру Витовница. Трновит пут монашки прошао је од манастирског воденичара у Витовници, потом у манастиру Драчи код Крагујевца, до манастира Раче украј Дрине, где је дошао давне 1961. године, заједно са својим духовним оцем Хризостомом. Отац Сава је већ 1962. године рукополoжен у чин јеромонаха и постављен за пароха у највећој парохији Солотуши. Као искусни манастирски воденичар обновио је и воденицу у манастиру Рачи, исту ону у којој је радио и Павле (Стојчевић), потоњи Патријарх Српски, док је боравио у манастиру Рачи. Отац Сава је прошао кроз сва искушења кроз која је прошло и братство манастира Раче. Градио је и обнављао конак у Рачи, воденицу, рибњак, малу хидроцентралу и, као пензионер, и конак на Манастирским становима на Тари. Био је игуман манастира Рача после смрти Хризостома (Пајића), од 1995. године, све до пензионисања 2016. године. Данас отац Сава свој монашки живот проводи у миру у Манастирски становима на Калуђерски Барама, „молећи се за мир и благостање целог човечанства на кугли земаљској“, како сликовито рече у својој беседи, на дан Светог Василија Острошког.
Цветко Стојкановић
