ПИКНИК НА ДУМЕЗОВЦУ
Дружење подрињских баштована, прве недеље по Петровдану, ове године је било у знаку обележавања „пунолетства“. Већ осамнаест година ова необична дружина, скоро у истом саставу, састаје се на Думезовцу испод Тисовог брда, атрактивном и скровитом месту надомак Пашине Равни, да се бар на један дан одморе од свог тешког и захтевног посла у својим повртњацима. То је прилика и за „мали предах“, али и за размену искустава у свакодневном послу.
Баштовани су, иначе, вредни и дружељубиви људи. Међусобно се често друже и радо помажу, најчешће саветима како би узнапредовали у производњи. На бајинобаштанској пијаци сви они имају „своје тезге“ и не страхују од конкуренције, имају и своје сталне потрошаче. Никада се не жале на напорне послове током целе године, једино им временске прилике понекад „не иду на руку“, али то се лако превазилази. Тада чешће погледују у небо, вапе за кишом и страхују од непогода. Али, увек буде онако како мора…
И овога пута, некако по традицији, први на „зборном месту су“ били Мићо Петковић из Својдрушког Поља и његов комшија Милорад Благојевић. Одмах потом су стигли и Милија и Саша Марковићи, браћа Маринковићи – Љубан и Драган, па Љубан Ковачевић и Ацо Матић… Из Пилице је стигао и Бориша Павловић који иначе не пропушта овакве „уживанције“, заједно са њим и Зоран Супуровић из Својдрушког Поља. Стигао је и Митар Јовановић из Раче, потом Првослав Тадић и Обрадин Илић, најстарији у овој дружини и један од зачетника ових традиционалних сусрета. Тек на крају је дошао и Перо Ђунисијевић из Својдруга… Највише посла је било око припреме јагњета на ражњу. За добар жар и ватру био је задужен Љубан Маринковић, помагао му је и Саша Марковић, печење су највише контролисали Љубан Ковачевић и Милија Марковић. Додуше, били су и овога пута поштеђени окретања ражња, све је било „аутоматски“, на моторни погон. Дружење уз врућу јагњетину и српску салату, уз веселу атмосферу и са неизбежним баштованским причама и пошалицама, трајало је до касних поподневних сати. Атмосфера се знатно „подгрејала“ уз пиво и сокове, па и понеку ракију која није сметала на „оволикој петровданској врућини“.
О. Додић
