Тридесет људи, углавном младих, у последњих неколико месеци напустило је село које на бројном стању има око 200 душа и “трбухом за крухом” отишло у бели свет, оставивши у завичају децу, родитеље, куће, имања у која су улагали мислећи да на њима темеље сутрашњицу.
Прави егзодус из Дуба код Бајине Баште почео је у позно лето кад је народ, које се претежно бави узгојем малине, ставио на папир уложено и зарађено, па му испод црте остала цифра у дебелом минусу.
– За много већа места, а камоли оволицки Дуб, трагедија је кад оде 30 људи у пуној снази, а сви они су хтели да овде заснивају будућност. Али, није вредело, разумем их што су отишли. Има међу њима и високошколаца – прича за “Блиц” Драган Вукајловић, председник Месне заједнице Дуб.
Ово село, наставља он, конфигурацијом је предодређено за малинарство. Зато су многи подигли засаде “црвеног злата” да им буду главни приход. Ипак, цена прошлогодишњег рода, и најава да ни ове године неће бити ништа боље по малинаре, навеле су многе. А неке од њих да срећу потраже у иностранству.
– Отишли су претежно у Немачку, неки сами оставивши овде жену, децу, старе родитеље, неки са целим породицама. Уместо да буду своји на својиме спаковали су кофере и отишли у туђину да буду грађевинци, возачи, да чувају старе и непокретне. Од тог посла ће хранити чељад и враћати кредите узете за пољопривредну механизацију и газдинства рачунајући да ће их вратити од исплативе цене мелине. Малињаке у Дубу су или почупали или намерно запоставили – наставља Вукајловић.
Демографске прилике у Дубу, процењује председник МЗ су такве да у селу за десет година неће нико живети, а масован одлазак пољопривредника, каже, само ће убрзати замирање села.
Вукосав Вукосављевић (38) четири месеца је у Минхену, ради на грађевини. Пре годину дана, када је полагао наду да ће му малина донети солидан приход, није ни могао замислити да ће данас бити далеко од очевине.
– У својих нешто више од пола хектара малине уложио сам две хиљаде евра, а за убрано воће добио сам 34.000 динара. И онда сам решио да одем, нашао сам посао у Немачкој. Камо среће да сам и раније отишао. А дуго сам чекао надајући се да ће бити боље. Кући ми је остала мајка, разумела је да одлазим за сигурним динаром. Жали боже ононлику земљу коју сам оставио, не само ја, него многе моје комшије које су отишле у последњих неколико месеци – прича нам Вукосављевић.
Дуб је на 12 километара од Бајине Баште и 25 од Ужица, на магистрали која спаја ова два града. Крај њега су Злодол, Заглавак и Добротин, а сва четири села су парохија попа Мирка Крупниковића.
– Само из Дуба и Злодола у августу и септембру прошле године отишло је 15-16 младих људи. Остаде овде само стари свет, седам – осам пута је већа смртност, него рађање. У Добротину су прошле године 22 куће затворене, од 1. јануара на подручју парохије имао сам шест сахрана од чега је троје покојника било старије од 90 година – прича о црној демографској слици овог краја свештеник Крупниковић.
И Злодол је, са нешто преко 250 сталних становника, малинарско село. Видан Радовановић, председник ове Месне заједнице избројао је да му је десетак младих комшија од летос у иностранству.
– Отишли су пре свега због лоше цене малине јер нису могли да отплате уложено. Тешко да ће пролетос овде имати ко да пооре њиве, а бежанија тек следи – вели Радовановић.
Извор :В. Лојаница, БЛИЦ
