Најпознатији српски ботаничар, Јосиф Панчић, проналазач је зимзеленог дрвета оморике која добила име по њему. Десило се то после више покушаја 1875. године у Заовинама на Тари.
Панчић је за четинара оморику чуо 20 година раније. Покушао је да га пронађе приликом посете ужичком крају 1861. године, али није успео. Није му то пошло за руком ни 1866 године. Упорност се исплатила 1875. године. Исте године објавио је тај проналазак на немачком језику и дао његов опис на латинском језику у чланку „ Један нови четинар у источним Алпима“. У научним круговима проналазак је изазвао оспоравања. Панчићева „ледена лепотица“, како је волео да каже за оморику, издржала је критику науке . Показало се да се ради о новој биљној врсти.
– Као Дан открића Панчићеве оморике узима се 1. август. На пригодан начин сваке године Национални парк Тара обележева тај дан. Ове године навршило се 145 година од проналаска Панчићеве оморике. У ту част на платоу Центра за посетиоце на Митровцу приређена је изложба под називом „Биодиверзитет слива реке Дрине“. Изложба је део пројекта САВЕ- „Очување јединствене биолошке разноликости у сливу Дрине“. Заједнички га спровде НП Тара и ЈП Шуме Републике Србије уз подршку ресорних министарстава, института, факултета, завода и еколошких организација- каже Ранко Милановић, руководилац Службе информисања, презентације и туризма у НП Тара.
Природна станишта те реликтне биљне врсте данас се простиру на уском простору око средњег тока реке Дрине, са њене леве и десне стране, углавном од Вишеграда до Бајине Баште. Има је и на неколико изолованих локалитета, Устипрача, Фоча и Милешево код Пријепоља.
– Панчићева оморика је угрожена, нарочито због климатских промена па стручњаци упозоравају да би за 50 година могла да потпуно нестане. Да се то не би десило и да би се заштитиле и друге угрожене врсте у сливу Дрине, покренути су прекогранични пројекти у оквиру САВЕ који треба да буду у функцији заштите. Они су уједно и део ОПА програма који се финансира из претприступних фондова Европске Уније- истиче Ранко Милановић.
Реализација пројеката подразумева мапирање свих станишта Панчићеве оморике, утврђивање њиховог стања и обављање анализе генетског материјала. То ће омогућити да се реално сагледа ситуација и донесу потребне мере заштите.
М.Андрић
