На обали Дрине, у близини зграде Кајак клуба Дрина, налази се мини викендица Зорана Микића, некадашњег врсног кајакаша. Ту, уз роштиљ и пиће, годинама се окупља његово друштво . Углавном су то бивши кајакаши. Један од њих је Амир Имшировић, четвороструки сениорски првак Србије у кајаку на дивљим водама. – Један од највећих успеха КК Дрина је освајање другог места на првенству Југославије у екипној конкуренцији 1990. године. Екипу су чинили Зоран Петровић, Зоран Микић и ја. Дрина ми је увек у срцу. Волим да дођем код Микића.Чиним то кад год имам времена. Понекад седнемо и у кајак па шпартамо најлепшом европском реком – каже Амир Имшировић.
И Зоран Микић је једна од легенди клуба. Био је седмоструки првак Србије у К 1. Његов брат Драган се определио за фудбал и стигао до Црвене звезде.
– Ово је мој најлепши кутак. Овде, у малој викендици, били су многи. Долазе бивши, али и активни кајакаши. Кад је у питању кајак, морам да истакнем да без покојног Милије Мандића Гљиве мало би шта било. Он је и један од градитеља Кућице на дринској стени. Наравно, незаобилазан је и Милијин брат Милан Мандић, кајакаш, тренер, гимнастичар и билдер- вели Зоран Микић. Текст и фото : М.Андрић
