Планина Тара, река Дрина, Кућица на Дрини, Манастир Рача украј Дрине, све су то бисери који одушевљавају сваког посетиоца овог дела земље Србије.
А људи, становници наше мале вароши? Какви смо ми? Како се односимо према овим даровима природе и свему оном што су нам оставили наши преци? Нема те лепоте која ће засенити немар са којим се односе становници нашег града према овим даровима природе.
Први утисак, када се улази у Бајину Башту из правца Београд, је „замућен“! Смарагдна Дрина и кућица на Дрини „пливају“ у мутној води из сепарације шљунка, постављене на самој обали реке. Главна трансферзала која пролази кроз центар града је запуштена и тешко проходна. А када се изађе из града и крене ка планини Тари, на Шарампову, на раскрсници која нас обавештава о две највеће вредности нашег краја, Тари и манастиру Рачи, наилази се на праву депонију. О томе најбоље сведочи и ова фотографија.
А не треба много мудрости, ни „пара“. Са мало добре воље, први утисци о нашем граду били би много лепши. Очи имамо, а не видимо, уши имамо а не чујемо… Докле?!
Цветко Стојкановић
