Кањон Дрине, видиковци и посматрање медведа
Заштићено подручје простире се на 24.992 хектара и покрива највећи део планине, а захваљујући специфичном рељефу и повољним климатским условима Тара је станиште за око 1.150 биљних врста, што представља једну трећину флоре Србије.
Највеће богатство представљају очувани шумски комплекси који покривају око 80 одсто парка, а преовлађују мешовите шуме јеле, смрче и букве док станишта Панчићеве оморике овај предео чине јединственим у свету.
„На овом подручју живи и 60 врста сисара, а поред дивокозе највише пажње привлачи мрки медвед који је постао један од симбола Таре. Досад је регистровано око 140 врста птица, 19 врста риба по 12 врста водоземаца и гмизаваца. Као што је у биљном свету Панчићева оморика симбол овог краја и наше земље, тако је то у животињском свету Панчићев скакавац, реликтна врста која насељава само ово подручје“, каже за Данас Ранко Милановић, дипломирани туризмолог и руководилац службе информисања, презентације и туризма у НП Тара.
Широм парка постоје бројна археолошка налазишта и споменици који датирају од неолита до позног Средњег века.
Најзначајнији су манастир Рача и средњовековне некрополе са стећцима које су стављене и на Унескову листу светске културне баштине.
„Највећу пажњу туриста привлаче бројни видиковци, попут Бањске и Биљешке стене, Сјенича, Црњескова, Соколарице, Ослуше, бране Лазићи, Равне стене и Јањча са којих се пружају незаборавни погледи. Такође, велику атракцију представља кањон реке Дрине са језером Перућац на коме се организују крстарења бродом. Посетиоцима је доступно око 290 километара маркираних планинарских стаза и више од 75 километара бициклистичких рута, које крећу из туристичких центара“, истиче Милановић.
Туристи могу упражњавати различите активности као што су планинарење, планински бициклизам, вожња кајака, рафтинг Дрином, веслање на даскама (СУП), а новина у понуди су, саговорник Данаса, туре посматрања медведа.
У НП Тара, истиче Милановић, труде се да парк константно унапређују било кроз различите активности и пројекте, било кроз унапређење инфраструктуре и развој објеката намењених посетиоцима.
Поред бројних уређених стаза и видиковаца постоје и два центра за посетиоце у којима сви туристи могу добити информације о овом подручју и видети различите изложбене поставке.
Развој парка подразумева и очување природних и културних вредности које представљају ово подручје.
„Планови за будућност су фокусирани пре свега на одговорно управљање и одрживо коришћење подручја јер нам је то примарни задатак. Настојаћемо да свим посетиоцима обезбедимо пријатан боравак и да бринемо о одржавању постојеће туристичке инфраструктуре, као и да развијамо нове садржаје. Као и остали национални паркови ми смо самофинансирајућа предузећа и већину активности покривамо из сопствених прихода. Такође, део средстава добијамо кроз субвенције од Министарства заштите животне средине и Министарства трговине, телекомуникација и туризма као и кроз учешће у различитим прекограничним пројектима“, каже Милановић.
Бајина Башта и Тара представљају једну од најпопуланијих дестинација у Србији и број посетилаца константно расте, нарочито из иностранства. Услед пандемије ковида 19 број посетилаца прошле године драстично је порастао што је домаћине ставило, како каже, пред нове изазове.
„Пораст броја посетилаца са собом носи и одређене проблеме попут гужви на популарним локалитетима, повећане количине отпада, буке и загађења уопште, па и до проблема са дивљом градњом. Зато и ову прилику користим да замолим све посетиоце да нам одговорним понашањем помогну да Тару сачувамо за будуће генерације“, наглашава саговорник Данаса.
Шта и где
Национални парк Тара заштићено је подручје међународног, националног, односно изузетног значаја у И категорији заштите. Површина је 24.991,82 хектара. Налази се на крајњем западу Србије и обухвата подручје ограничено лактастим током реке Дрине, између Вишеграда и Бајине Баште, а чине га планински масиви Звезда, Црни врх и Равна Тара. Простире се на територији општине Бајина Башта. НП Тара су кањони Дрине, Раче, Бруснице и Дервенте, водопади Мали и Велики скакавац на реци Рзав, као и бројни видиковци, манастир Рача, Панчићева оморика, Заовинско језеро, динарске брвнаре изграђене од дрвета и камена, воденице, сеоска насеља…
Извор:Данас
