Црква у осатском селу Црвици има дугу традицију. Ова данашња, сазидана од тврдог материјала, освештана је 1910. године. Тако је духовни живот у овом селу могао да се несметано обавља у пуном сјају, до тада невиђеном у Осату и целој Босни.
У вековном ропству црква у Црвици је делила судбину свога народа. Паљена и рушена у бесном налету османлија увек је наново ницала као феникс из пепела. Кроз векове стално је узмицала од Дрине ка високим планинама да би се зауставила на почетку једне суве превлаке која раздваја прекрасни дрински амфитеатар на два дела, један који досеже до обронака планине Таре на југ, и друга до Кривог Вира на север.
Све до 1892. године, скоро 430 година од пада Босне под Турке, није се смело огласити црквено звоно у Босни. Духовни живот одвијао се у мраку, а позив на молитву се скоро нечујно оглашавао клепалом. Године 1892. црвичка црква је добила црквено звоно.
На великој свечаности тим поводом подигнут је парохијски дом. Била је то скромна „кућица“ коју су саградили црвички неимари како би у миру прослављали славу своје цркве Светог Димитрија. Парохијски дом, уз бројне „собрашице“ које су црвички домаћини подизали за славу своје цркве, задовољавао је све потребе. Тако је било деценијама. Потом су седамдесетих година прошлог века Црвичани саградили нови комфорнији парохијски дом. Педесет година касније, данас, на сто десету годишњицу подизања најновије цркве у Црвици, обновљен је и парохијски дом.
Новчана средства за обнову обезбедила је Црквена општина уз помоћ општине Сребреница. Све радове извео је „без паре и динара“ осатски мајстор – неимар Драган Петковић Конго. Овај неимар је извршио и детаљну обнову цркве за њену стогодишњицу, 2010. године. Од донатора који су помогли обнову парохијског дома треба истаћи и Драгана Ђукића – Ђуку, који је извео све лимарске радове, и младе Црвичане и Осаћане из расејања, који су несебично узели учешћа у обнови.
Цветко Петров Стојкановић
