Првог дана 92. Вуковог сабора и на Међународни дан писмености у Галерији „Мина Караџић’’ у Вуковом дому културе у Лозници представљен је државни Музеј ћирилице који се налази у Рачи, код Бајине Баште. Основан је у мају ове године, на Дан словенске писмености и културе и празник Светих Ћирила и Методија, као јединствена национална установа културе посвећена очувању, проучавању и промоцији ћириличног писма као темељног дела српске и словенске културне баштине.Прича о Музеју ћирилице изложена је на двадесетак паноа, а поред података о Музеју на њима се уз слике може прочитати доста о манастиру Рача, рачанској преписивачкој школи, Парку ћирилице, „Ћириличној баштини“ али и то да је најзначајнија српска ћириличка књига Мирослављево јеванђеље, чувана и сачувана од уништења у манастиру Рача за време Другог светског рата.
На отварању програма Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу ‘’Вук Караџић’’, захвалила се у име те установе, домаћина саборовања, што имају прилику да на почетку Вуковог сабора представе Музеј ћирилице. Изложбу под називом „Национални Музеј ћирилице у престоници ћирилице“ отворио је председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић који је рекао да га радује што су баш на Међународни дан писмености у Лозници да представе Музеј ћирилице али и друге активности на заштити и неговању ћирилице које се организују у овој општини. -На изложби можете видети до које фазе смо стигли, шта је све урађено и за све ово желимо да изразимо захвалност Министарству културе и министру Николи Селаковићу на великој подршци. Трећу фазу пројекта која подразумева израду сталне поставке планирамо да реализујемо до краја године, тако да је реално да до краја ове, или почетком следеће године Музеј и заживи – рекао је он.
Према речима професора др Александра Милановића, в.д. директора Музеја ћирилице, та установа слави све велике ствараоце и реформаторе српске ћирилице, Светог Саву, Константина Филозофа, Гаврила Стефановића Венцловића, Доситеја Обрадовића, Саву Мркаља, Луку Милованова Георгијевић, Вука Караџића и друге.- Историја српске ћирилице у свом развојном луку од њеног настанка до данас на специфичан начин осликава и историју српског народа. Поруку да је од 21. века ћирилица у музеју не треба схватити симболички погрешно, постоји Музеј савремене уметности па нико не помишља да тврди како је она на издисају чим јој је дошло време за музеј. Напротив, Музеј ћирилице преносиће знање о српском писму, указивати на значај ћирилице и покушавати да јача нашу љубав према њој и наш понос, нарочито код млађих генерација. Када уз Музеј у блиској будућности уздигнемо и Дом ћирилице са моћном базом података и библиотеком, надам се да ћемо моћи да кажемо како смо у бризи за национално писмо испредњачили у односу на друге словенске народе – казао је професор Милановић који је и председник националног Савета за српски језик.
Синиша Спасојевић, помоћник председника општине и в.д. председника Управног одбора Музеја ћирилице, подсетио је да је Бајина Башта прва усвојила Декларацију о заштити и неговању ћирилице, а да је Музеј ћирилице круна свих активности општине на заштити и неговању нашег писма. – Бајина Башта има неколико манифестација које славе наше писмо, Парк ћирилице у центру града, а Музеј ћирилице је основан уз велику помоћ државе, односно Министарства културе. Кроз конкурс „Градови у фокусу’’ у три фазе пројекта више од 70 милиона динара опредељено је за реконструкцију старе школе у Рачи, у близини истоименог средњовековног манастира. До краја године очекујемо да имамо сталну поставку која ће промовисати наше писмо, бити посвећена историји ћирилице, и да већ почетком следеће године примимо прве посетиоце. Да све нас подсети да сваки дан, у свакој прилици, за српски језик треба користити искључиво ћирилицу. То је наша порука из Бајине Баште, која са поносом носи назив престонице ћирилице – рекао је он.
Изложбу о Музеју ћирилице у Вуковом дому културе посетио је министар културе Никола Селаковић који је заједно са градоначелницом Лознице Драганом Лукић и представницима Музеја ћирилице и Општине Бајина Башта у дужем разговору изнео планове и активностима заштити и неговању ћирилице које треба да се реализују кроз рад Музеја ћирилице.
Министар културе је после обиласка изложбе отворио 92. Вуков сабор и у беседи истакао да ако ћирилицу не заштитимо ми, то уместо нас неће учинити нико други и овом приликом најавио и нове мере за заштиту ћирилице. Неке од тих мера су подстицаји за издаваче који објављују на ћирилици, боља пореска политика за употребу овог писма на државном, односно таксе на локалном нивоу, те његова већа заступљеност у медијима са националном фреквенцијом. У саборској беседи министар културе је нагласио да је у Бајиној Башти ове године на Дан словенске писмености, Светих Ћирила и Методија основан Музеј ћирилице, храм нашег писма, не само да чува ћирилицу као историјску старину, већ да је негује као нашу данашњицу, да је унапређује и промовише као нашу будућност.
