Одржана „7. Ћирилична баштина“ ( 22 – 25. мај)
У организацији Установе Култура, Матице српске, Народне библиотеке „Милош Требињац“, Матице српске, Туристичке организације „Тара-Дрина“ и Канцеларије за младе, а под покровитељством Општине Бајина Башта, од 22. до 25. маја је одржана седма по реду манифестација „Ћирилична баштина“, посвећена очувању српског језика и ћириличног писма.. Највећи део овогодишњег програма, до сада најразноврснијег и најквалитетнијег, одржан је у Музеју ћирилице у Рачи. Поздравну добродошлицу на отварању манифестације упутио је Никола Васиљевић, директор Установе “Култура”, који је изразио задовољство што су просторије Музеја ћирилице постале тесне за велики број заинтересованих. Присутнима се обратио и члан организационог одбора манифестације Синиша Спасојевић. „Трудили смо се, као и сваке године, да обогатимо програм новим садржајима. Посебно ми је драго што култура у Бајиној Башти окупља велики број људи, не само из нашег града већ и шире“, рекао је Спасојевић. Манифестацију је отворио Миленко Ордагић, председник Општине.
Програм отварања обележила је додела награда ауторима најбољих песама пристиглих на конкурс „Писмо душе, глас традиције“, посвећених ћирилици. На конкурс је, иначе, стигло око 130 песама из разних крајева Србије, Македоније, Босне и Хрватске. Прву награду добила је Весна Марјанов из Вршца, другу Радмила Стојадиновић из Пожаревца, а трећу Виолета Милићевић из Београда.
Велико интересовање је изазвало отварање изложбе „Божанско надахнуће – Мирослављево јеванђеље“, којој је претходила веома инспиративна беседа архимандрита Саве Ристића, дугогодишњег игумана Манастира Рача. – Све је ово веома лепо, али би сигурно било много боље да је на овом месту и даље остала школа са пуно ђака, а музеј смо могли изградити и посебно. Овако, у Рачи више нема ђака, а када сам ја овде први пут дошао било их је око 180. Не будемо ли нешто урадили по том питању, може се догодити у некој будућности да сви постанемо музеј… – рекао је архимандрит Сава.
Занимљиво је да је изложба „Божанско надахнуће – Мирослављево јеванђеље“, о највреднијој српској књизи постављена скоро на истом месту где је пре 84 године тадашњем рачанском игуману Платону Милојевићу предат на чување овај најзначајнији ћирилични споменик српске писмености. На изложби је приказана највернија могућа копија оригинала и први факсимил у свету који има верну репродукцију осликавања на злату. Изложбу сачињавају: закривљени пано са фотографијом унутрашњости хиландарске цркве, где се Мирослављево јеванђеље чувало 700 година, специјално израђен постамент и ковчег из ког се књига подиже приликом отварања, 12 паноа који говоре о симболици ликовних украса и драматичном историјату књиге који су на српском и енглеском језику, златни факсимил Мирослављевог јеванђеља и златни факсимил Српског псалтира који се чува у Минхену. О историјату Мирослављевог јеванђеља говорио је Вељко Топаловић, аутор изложбе. Јеванђеље је написано на пергаменту и украшено је са 296 стилизованих минијатура и иницијала у боји и злату. Због лепоте и разноврсности позлаћених ликовних украса, Унеско је, 2005. године, уврстио Мирослављево јеванђеље у „Памћење света“, међу 120 највреднијих покретних добара целокупног човечанства.
Организациони одбор „Ћириличне баштине“ једногласно је усвојио предлог да се ове године награда „Ћирилична даровница“ додели академику Милосаву Тешићу за вишедеценијско ангажовање на заштити, очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. У образложењу жирија је истакнуто: “Као јединственом уметнику српског портског израза, где је на трагу наших највећих песника од средњег бека до данас, академику Милосаву Тешићу за сваку награду довољна би била задужбина коју је подигао на просторима песничке лексике, синтаксе и версификације. Делимично мењајући поетику и стилске доминанте у сопственом песничком изразу од почетних збирки Купиново и Кључ од куће до данас, Тешић је обогатио резервоаре песничке лексике, синтаксе и метра и језички снажно утицао на млађе песничке генерације… Велики одјек у културној јавности имало је и Тешићево јасно артикулисано ангажовање на заштити српске ћирилице у јавним наступима и текстовима.”
Након примања Ћириличне даровнице, коју му је уручио председник општине Миленко Ордагић, песник Милосав Тешић је одржао једночасовно поетско вече, а о његовом књижевном делу говорио је Милета Аћимовић Ивков.
Овогодишња „Ћирилична баштина“ је у Бајину Башту, престоницу ћирилице, довела изузетне уметнике и културне посленике из различитих сфера. Публика је најпре видела представу „Аутобиографија“ Театра Вук из Београда, по тексту Бранислава Нушића. У градском биоскопу је приказан филм„Ћирило и Методије – словенски апостоли“ чешког редитеља Петра Николаева. На Дан Светих Ћирила и Методија и Дан словенске писмености и културе, предвиђено је да у новом амфитеатру Музеја ћирилице буде изведена монодрама „Слушај како говорим – Сава Мркаљ” у извођењу глумца Дејана Стојаковића. Због лоших временских услова монодрама о првом великом реформатору српске ћирилице и човеку чији значај још увек није довољно признат и познат у српској јавности је ипак изведена у градском биоскопу.
Вредно је поменути и још неке садржаје из програма овогодишње манифестације. У Парку ћирилице, на Градском тргу, отворена је едукативна изложба “Сизифова правописна правила!” аутора Бојана Јокановића, теолога из Добоја. У просторијама Народне библиотеке представљена је књига “Пречник страним речима и изразима” Милана Обрадовића. Последњег дана манифестације, у преподневним сатима, у Парку ћирилице одржана је традиционална трка беба “За бебу више, за слово ближе”, а у вечерњим сатима, на Градском тргу је концерт “Интермецо квартета”.
О. Додић
