Заовљанско језеро, једно од најатрактивнијих драгуља планине Таре, настало почетком осамдесетих година прошлог века као акумулација Реверзибилне хидроелектране „Бајина Башта“, изградњом бране на реци Бели Рзав, намењено је за производњу електричне енергије. Експлоатација акумулације језера, укупне запремине од 170 милиона кубних метара воде, врши се у складу са водном дозволом која је издата 14. децембра прошле године и која се битно не разликује од водних дозвола издатих 1982. године, када је РХЕ пуштена у рад.
Ових дана језеро у Заовинама постало је предмет интересовања јавности и различитих коментара, због неуобичајено ниског нивоа воде.
-Сложићемо се да је призор језера у тренутку када је његов ниво 50 метара испод максималног у најмању руку непријатан, али не и са тврдњама да ЈП ЕПС приликом коришћења воде из акумулације поступало супротно прописаним захтевима – истиче Микајило Злојутро, директор за производњу енергије у „Дринско-лимским хидроелектранама“ – Према важећој водној дозволи максимална кота акумулације језера износи 881,50 метара, а минимална испод које се не сме ићи је 815 метара. У овој години најнижи ниво језера Заовине забележен је 31.марта и износио је 831,17 метара, значи 16 метара изнад минимално дозвољеног нивоа. Из наведеног је јасно да су потпуно неосноване тврдње изнесене претходних дана да ЈП ЕПС користи акумулацију језера Заовине на непрописан начин. У овом тренутку ниво језера Заовине је 845,23 метара, што значи да је за седам предходних дана ниво језера подигнут за 14 метара. Напоменућу и то да није тачна тврдња која се провлачи последњих дана да је ниво од 831,17 метара најнижи ниво језера од пуштања у рад РХЕ Бајина Башта. У периоду од 2000. до 2019. године најниже коте језера Заовине износиле су: 2000. године 819.47 метара, 2001. године 821.58 и 2002. године 822.16 м.
Електропривреда Србије мора да обезбеди редовно и стабилно снабдевање свих потрошача у Републици Србији и за то на располагању има 25 термо блокова и 40 хироагрегата. Налог за ангажовање свих производних капацитета, па и агрегата Дринско- лимских хидроелектрана, долази из диспечерског центра ЕПС у складу са захтевима тржишта за електричном енергијом. Многи фактори, као хидролошка ситуација например, утичу на то који ће погонски капацитети у датом тренутку бити више или мање ангажовани. Примера ради, у марту прошле године просечан доток Перућачког језера, из кога се пуни језеро Заовине, износио око 840 кубних метара у секунди, а ове године свега 350 м3/с, што је скоро два и по пута мање.
Инжењер Злојутро напомиње да је клизиште у засеоку Доњи Мандићи, о коме се сада доста говори, постојало као умирено клизиште још пре изградње РХЕ Бајина Башта. Оно се активирало 1995. године и тада је ангажован Енергопројект Београд да дефинише карактеристике клизишта, површину захваћену клизиштем, дубину клизне равни, запремину захваћене масе. Површина клизишта износила је око 30 хектара. Од тада се то клизиште прати у континуитету, а сада је ангажован Енергопројект Београд који треба дефинише карактеристике поново активираног клизишта, као и евентуалне мере санације и даљег поступања.
Покретањем клизишта 1995. године дошло је до оштећења објеката који су се налазили на поменутој локацији. Сви ти објекти, објекти пет власника који су постојали пре изградње РХЕ, су оштећени и њима је плаћена тотална штета уз обавезу да они те објекте уклоне. Уместо да их уклоне поједини су те објекте уклонили и на тим местима направили друге, а неки су старе реконструисали. Сада је клизиште на локацији Доњи Мандићи опет активно и дошло је до оштећења објеката који се сада налазе на тој локацији. Данас се тамо налази 21 објекат на име 9 власника. Од садашњих девет власника њих пет су добили накнаде за старе објекте уз обавезу да их уклоне, али они су по исплати изградили нове објекте или их конструисали. Објекти остала 4 корисника евидентирани су при праћењу клизишта 2000. године и они према информацији из Општинске управе Бајина Башта немају грађевинске дозволе.
-На основу изнетог јасно је да се на локацији Доњи Мандићи које је регистовано као клизиште нису могли налазити објекти. Међутим, у овом тренутку је најважније да није било повређених или људскх жртава. Поновним покретањем клизишта штета је настала и на земљишту и шумама у приватном власништву. Након смиривања клизишта комисија за процену штете започеће поступак утврђивања настале штете. ЈП ЕПС ће надокнадити начињену штету где за то постоји законски основ, а у складу са прописима који регулишу ову област. Детаљни подаци о имовинско-правним односима биће прибављени из катастра непокретности и Општинске управе Бајина Башта у поступку утврђивања штете на поменутом подручју. На основу искустава још од почетка рада РХЕ не треба сумњати да ће надлежне службе у Електропривреди Србије у наредном периоду обезбедити режиме рада РХЕ Бајина Башта који ће коту језера Заовине вратити на ниво да оно преко лета буде и у функцији туризма – истиче Микајило Злојутро.
О. Додић
