Дуго година сам као тему јавних иступа, писања, па и рада у медијима, експлоатисао непресушну тему бриге за очување животне средине, о чему је много трагова. У почившој телевизији, бар у половини вести, емитовани су прилози „без коментара“, са сликама небриге , па и вандализма у „одлагању отпада“. У култној емисији „Камером кроз наша села“ није пропуштана прилика да се критички осврне на питања из те области. Покренуо сам и тематску емисију „Камером кроз наша дела“, у којој су третиране искључиво еколошке теме, на врху баш са проблемом оне наше старе депоније на Дрини или у Дрини, те кроз иностране конкурсне медијске пројекте ту слику одаслао и „у Европу“. Да, био сам касније и активан учесник групе грађана у Црвици негде 2013-14, после чега се коначно приступило затварању и санирању „градске депоније“, те и одвозу смећа у „Дубоко“…
Тада почиње и прича о локацији за ранжирну станицу, као месту где се отпад претовара у камионске контејнере и одвози на регионалну депонију. Најпре је бивши председник општине Филиповић, звани…(нема везе!), обећао (читај слагао) да ће иста бити у некој од хала почившег ИКЛ-а, код знамените вишесавске „рупе“ иза те локације. Но, пошто од тога није било ништа, кренуло је сређивање „станице“ испод „језерцета“, али се одустало, због реакције мештана, а и близине Дрине. Тада је општинска врхушка, увек више забринута за власт и гласове него за јавни интерес, те у сталном повлачењу пред реакцијама грађана, нашла постојеће „решење“ и „станицу“ сместила у круг „Комуналног“, скоро у центру града! Онда се јавила нека прича о Бесеровини, па су се и ту брзо организовали житељи, баш као и у наредној причи о Дубу, а слична реакција је била и на саме (кафанске) приче о Рогачици, па и мојој Црвици, „Доњој“!
Тако је тема „депоније у центру града“ била и прва тема тзв. „Збора грађана“, који је хитро и акламацијом подржао и „делегата“ МЗ Заглавак, који је донео став мештана о апсолутном противљењу лоцирања ранжирне станице у том селу! „Збор“ је организовао, по узору на бројне раније и пионирску акцију чишћења „плаже на Рачи“, као показни пример бриге за животну средину…
И – шта сад? Дакле овако – сви ми правимо смеће и отпад и боримо се за очување животне средине; сви јадикујемо због високих цена одвожења смећа, које се сада транспортује на обреновачку депонију; како ствари иду, ниједно село а ни градско насеље, не дозвољава да се на њиховој територији успостави претоварна станица за отпад; успут, нема ниједног села без дивље депоније или потока претвореног у дивљу депонију!? На самом „збору“ присуствују и (нелегитимни) одборници, чланови опозиционих странака, који су у три године мандата једино успели да или уђу у власт или да промене странке, и који, успут речено уредно примају десетак `иљада по седници, и сада, без икаквих моралних узанса – звижде!? Да, звижде, а да не излазе, као скупштинска опозиција са обећањем – ево, ми бисмо, да смо власт, и кад будемо власт, трансфер станицу поставили „ту и ту“! Или сам „Збор“ – у реду је, ником паметном није нормално да се претовар смећа врши у сред града, као што није нормално и да бивша река Пилица води сав смрад и фекалије у Дрину, итдитд, АЛИ – кад сложно подржавате самозване изасланике села у побуни, реците ви – шта је предлог? Конкретно и директно! На том скупу у пишту дува и одговорно лице задужено за градско зеленило у Комуналном, где се здраво неретко сече, а болесно само пада по улицама, па ето, нека она, и као чланица једне од опозиционих партија у скупштини и сутра можда на челу „ Комуналног“, каже – шта, где и како по овом питању? Поштено.
У целој овој, мало дугој причи, долази се до кључне ствари и проблема, који исто тако дуго траје – до ауторитета власти и институција! О чему говори чињеница да сва Већа МЗ воде виђени чланови владајуће странке, а да се, ето, листом сва села „дижу на буну“? Није ли то зато што власт у свему види само број гласова, а не јавни интерес. Хоћемо ли живети као сав нормалан и цивилизован свет, тражити решења за смеће које сами правимо, или ћемо да се вратимо дивљим депонијама, Дрини, потоцима и шумама, па да проблем решавамо тек кад нам дође на врата, ноћу да бацамо кесе и џакове са балкона и преко ограда, а дању да звиждимо и ламентирамо над судбином животне средине?
Е, на крају, ако мене, а не оне за које сте гласали, (били они власт или опозиција), питате шта ја предлажем, ето рећи ћу вам. Мада би то имало неку тежину, да сам на изборима добио ваше поверење, примао лепу цању по седници, јавно износио проблеме, па и нудио решења, имао-немао коме. Овако, да се позовем на студенте – тражим да власт и институције раде свој посао, по пуним овлашћењима и са истим таквим ауторитетом. Ако нисте у стању да се тако понашате, решавате проблеме и носите терет недвосмислене одговорности – повуците се, нису оставке крај живота, то је и питање части.
Владисав Биљић
