Манастир Рујно, на око 15 километара западно од Ужица, у селу Врутци поред реке Ђетиње, подигнут је током 15. века и посвећен Светом великомученику Георгију. Посебно је значајан по томе што је у њему још 1529. године почела са радом прва српска штампарија, а 1537. године је штампана и прва књига – Рујанско четворојеванђеље. Године 1576. Турци су спалили овај манастир, а монаси су побегли у оближњи манастир Рачу украј Дрине, где је потом настала и чувена Рачанска преписивачка школа.
Остаци ове средњовековне српске светиње су потопљени након формирања вештачког језера Врутци 1980. године за потребе водоснабдевања Ужица. Нови манастир Рујно је обновљен и саграђен од 2004. до 2006. године на узвишењу изнад језера, а већ следеће године је освештан и насељен монасима. Манастир још увек није потпуно завршен, још увелико трају значајни радови.
Вековна повезаност два манастира, Рујна и Раче украј Дрине, као и подсећање на значај и величину рачанских преписивача, били су основни разлози зашто се Благојица Ристић, познати самоуки истраживач историје Манастира Раче и околине, одлучио да учини један леп и племенит гест. Поклон, копију Мирослављевог јеванђеља, који му је од архимандрита Германа и братства манастира Раче уручен у фебруару ове године поводом 90. рођендана, Благојица је великодушно “проследио даље” и даровао га Манастиру Рујно. У пропратном писму Благојица, између осталог, истиче: “Ово Мирослављево јеванђеље поклањам манастиру Рујно да се Рача одужи монасима манастира Рујно после 400 година. Монаси манастира Рујно први су дошли у Рачу, у Лађевац, и пронашли пећину у којој су биле сакривене књиге и те књиге су биле махом од Ћирила и Методија, тада су одлучили да их преписују и умножавају. Од тих Рујанаца се почело увећавати преписивачко друштво…”
Примајући копију Мирослављевог јеванђеља, игуман Манастира Рујно јеромонах Теодосије је рекао: – Хвала Благојици Ристићу, изузетно смо почаствовани овим вредним поклоном. Сада ћемо у нашем манастиру, поред неколико примерака Рујанског четворојеванђеља, прве штампане књиге код нас, имати и копију Мирослављевог јеванђеља, свакако најзначајнијег споменика српске и јужнословенске писмености из дванаестог века.
О. Додић
