У Рачи је данас ( 1. маја) одржан традиционални комеморативни скуп у знак сећања на трагичну погибију десет бајинобаштанских родољуба, које су првог мајског дана 1944. године заклали четници Душана Радовића – Кондора. Истовремено је, по први пут после више од 80 година, одата почаст жртвама фашистичког терора у заовљанском засеоку Тетребица, где је 25. новембра 1944. године, у кући Милинка Марића коју су Немци спалили, страдало десет мештана из овог села. Тако је ове године 1. мај по први пут обележен као дан жртава фашистичког терора. На спомен обележје су положени венци и цвеће УБНОР-а Бајине Баште, Општинског одбора СПС Бајина Башта, Окружног одбора УБНОР-а из Ужица, као и борачких организација из Ваљева, Пожеге, Косјерића и ужичке општине Севојно.
– Овај данашњи скуп посвећујемо свим жртвама фашизма и људског безумља, али и последицама које у нама, и данас изазивају осећај туге и гнева. Подсећамо овом приликом да су 25. новембра 1944. године на Тетребици, у запаљеној кући Милинка Марића на зверски начин страдали: Станика Марић, Петра Марић, Милица Марић, Милена Марић, Милан Ђурић, Видосава Ковачевић, Милена Ковачевић, Милка Ковачевић, Станимир Ковачевић и Василије Ђурић. На месту где се сада налазимо 1. маја 1944. године, десет наших суграђана, различитих генерација, били су жртве зла и помраченог ума. Они су своје животе дали само зато што су били присталице слободарских тежњи и идеја. Њихова имена су: Олга Мићић, Петар Глишић, Вељко Караклић, Катарина Чучковић, Светомир Павловић, Рајко Вилотијевић, Спасоје Ивановић, Обрад Милутиновић, Љубомир Живановић и Душан Тришић – истакла је Љубица Ђурић, председница Општинског одбора УБНОР-а Бајина Башта која се потом посебно захвалила Општинском одбору СПС-а Бајина Башта и свим присутним борачким организацијама на сарадњи и подршци.
Посебно је дирљиво било сећање једног од живих сведока овог трагичног догађаја Бранка Мићића који је, као тринаестогодишњак, добро запамтио трагични догађај у Рачи, када је међу десет жртава била и његова сестра Олга. Његово сећање је прочитала Ирена Ивановић. – Наши страдалници заслужују да се не забораве, а ми који данас живимо у миру, треба да својим делима покажемо да ће се и у будућим поколењима задржати сећање на страдање наших предака. У том циљу треба реализовати иницијативу да се у центру града изгради споменик са именима страдалих у ратовима за ослобођење наше земље. Пред тим спомеником било би лепо сваког 1. маја одржати школски час са темом о патриотизму – истиче, између осталог, 94 – годишњи Бранко Мићић.
О. Додић
