У издању Удружења „Колектив Ужице” недавно је изашла књига протојереја ставрофора Милоша Р. Босића „Босићи и Панићи из Злодола”. Говори о две породице које повезује двовековно кумство (Панићи су Босићима кумовали више од 200 година) из села поред пута Ужице – Бајина Башта, као родослов предака и потомака у тако дугој времена, са мноштвом имена и судбина некад и сад, обиљем корисних података за недовољно описану историју Злодола и околине.
Постоје разне приче и фотографије о породицама, рођацима, родовима, о вредним земљорадницима, поштеним домаћинима и неуморним домаћицама, поносним родољубима, учитељима, официрима, научницима… Заступљени су и стари и млади (и из других сеоских породица), да памте се садашњи, а не заборављају се они некадашњи. Све је педантно забележио аутор књиге, протојереј Милош Босић, протојереј ужички, чија је породица у низу биографија и данас посебна – предњачи у целом региону по оданости Богословији и свештеничком звању.
„Милош Босић (1963), син Радивоја и Ковине Босића, завршио је основну школу у Злодолу, Богословију Светог Саве и Богословски факултет СПЦ у Београду. Венчао се у цркви Светих апостола Петра и Павла у Дубу 1984. године са Светланом Костић (и она потиче из свештеничке породице: њен стриц, два брата и два рођака су свештеници, три тетке су монахиње, а она баба се замонашила пре смрти), ћерка Милана и Велинке Костић из Биоске. Кум на свадби био је Драган Панић, а кум Милан Панић, обојица из Злодола“, пише на 78. страни ове књиге и наставља:
„Светлана је завршила средњу текстилну школу у Ужицу. Милош је свештеник од 1984. године. Најпре је служио у Чајетини, а од 1987. године је у Ужицу, при храму Светог великомученика Георгија. Обавља дужност архијерејског викара ужичког. Живе у породичној кући у Ужицу. Имају синове Ивана, Милана и Ђорђа и ћерке Јелену и Милену”.
Сва тројица млађих Босића кренула су очевим стопама и опредијелила се за свештенички позив. О томе пише и: „Иван Босић (1986), најстарији син Милоша и Светлане, завршио је Светосавску богословију у Београду (2005) и Православни богословски факултет у Либертвилу (САД, 2009). Предавао је веронауку у средњим школама у Ужицу. За свештеника је рукоположен 2012. године и распоређен на парохију у Миоковцима код Чачка. Оженио се Зораном Матић, имају синове Петра и Милоша и ћерке Софију и Марту“.
Милан Босић (1994), средњи син Милоша и Светлане, завршио је Светосавску богословију у Београду 2014. године и студент је Православног богословског факултета СПЦ. Хиротонисан је у чин ђакона и постављен при храму Светог великомученика Георгија у Ужицу, ради као вероучитељ у ОШ „Стари град“ у Ужицу. 2016. године оженио се Иреном Ивановић, која студира на Православном богословском факултету у Београду. Имају сина Николаја и ћерке Милу и Симону, ових дана очекују принову
Ђорђе Босић (1999), најмлађи син Милоша и Светлане, завршио је Богословију Светог Саве 2019. године и студент је Богословског факултета СПЦ у Београду.
Старија ћерка Јелена је учитељица у ОШ „Душан Јерковић“ у Ужицу, удата за Милорада Мијаиловића, живе у Севојну и имају ћерке Милицу и Ленку. Милошева и Светланина млађа ћерка, Милена, студирала је на Правном факултету у Крагујевцу и Београду, ради код јавног бележника у Ужицу и ускоро се удаје, венчање су заказали за почетак септембра.
– Хвала Богу, живимо у слози, бризи за комшије, срећни и задовољни. А највеће богатство је чисто лице, здрава породица и здраво потомство – каже за Политику прота Милош Босић.
Извор: Б.Пејовић (Политика)
