Подаци кажу да је 13. јула 1981. године на подручју планине Таре проглашен Национални парк Тара са површином од 19.175 хектара. Од 5.октобра 2015. године територија тог заштићеног простора је проширена па сада износи 24.992 хектара.
Поводом 40 година постојања и рада НП Тара, 13. јула 2021. године у Центру за посетиоце управне зграде у Бајиној Башти, одржано је пригодно предавање и отворена изложба. Предавач је била Александра Савић, музејски саветник, биолог Природњачког музеја у Београду. На почетку пригодне свечаности учеснике скупа поздравио је директор НП Тара Драгић Караклић и најавио одржавање централне свечаности у септембру.
Александра Савић је говорила о аутохтоним врстама воћа у Србији , а потом је отворила изложбу коју је приредила и која се такође односи на старе врсте воћа са освртом на оне које су присутне на подручју НП Тара.
-Наша истраживања о аутохтоним врстама воћа обухватају период од неколико векова све до најстаријих писаних извора. Предмет проучавања било је разно воће, јабука, крушка, шљива, трешња, орах, дуња… Наишли смо на велику сортну разноликост. Можемо са сигурношћу да кажемо да има преко 300 аутохтоних сорти које су се гајиле или се и сад гаје на нашем подручју. Неке сорте нестају пре свега што нису комерцијалне. Старе сорте воћа су изузетно значајне за човека јер су носиоци гена отпорности на многе болести. Значајне су и као изузетна органска храна. Циљ предавања и изложбе је да мотивишемо људе да сачувају старе сорте воћа које имају у својим двориштима и на имањима- рекла је Александра Савић.
Тара се налази на крајњем западу Србије. Спада у средње високе планине са просечном надморском висином од 1.000 -1.200 метара. Њен највиши врх Збориште висок је 1.544. метра, Највиши врх у оквиру НП Тара је Козији рид, висок је 1.591 метар. Тару карактерише богатство шумама па је по томе међу најзначајнијима у Европи. Доминантне врсте су смрча, јела и буква. За разлику од других балканских планина, Тара име велики број реликтних и ендемичних шумских врста и заједница. Посебно је значајна Панчићева оморика која је успела да ту преживи задње ледено доба. Тара и подручје НП Тара богати су биљним и животињским врстама. Подручје тог парка има доста археолошких локалитета и споменика културе. Најзначајнији споменик је манастир Рача из 13. века, задужбина краља Драгутина и стећци у Растишту и Перућцу који су уписани у светску УНЕСКО- ву баштину.
Текст и фото: М.Андрић
ЗНАЧАЈНОСТ ТАРЕ
Планина Тара са истоименим националним парком и њено шире подручје вишеструко су значајни. Та значајност се нарочито односи на биљке, птице и дневне лептире. Такође је значајна и као пилот подручје НАТУРА 2000 у Србији и као део ЕМЕРАЛД мреже.
