Промоција књиге – родослова о Босићима и Панићима из Злодола, ужичког протојереја ставрофора Милоша Босића, била је и прави тренутак да се неки савременици из овог села сете неких необичних људи и догађаја.
Један од њих је засигурно и Миленко Босић, звани Гараган, син Драгомира и Видосаве, рођен 1919. а умро 2002. године. Био је познат као страствени фотограф. Са својим фотоапаратом је тако овековечио многе значајне догађаје у Злодолу, Дубу и околини. „Сликао“ је свадбе и испраћаје, славске свечаности и разне светковине, али и сеоске мобе, жетве, косидбе и комишања. Испред његовог фотоапарата су продефиловале многе личности, мање или више познате, у разним позама и у необичним, случајним или „намештеним“ тренуцима… У Злодолу и Дубу и данас се у многим домовима, на зиду или албумима, могу пронаћи пожутеле фотографије које је израђивао фотограф необичног надимка – Гараган. Неки савременици тврде да он није био аматер, у младости је чак завршио занат код неког познатог фотографа.
О Миленку су и до данашњих дана остале сачуване и неке занимљиве анегдоте. Кажу да је понекад умео да са својим фотоапаратом „шкљоца на празно“, без филма. Услугу је наплаћивао „унапред“ са обећањем да ће добити фотографије „кад буду готове“.
Миленко је живео у селу, бавио се земљорадњом. Познато је да се оженио са својих 19 година, са Зорком Глигоријевић из истог села. Кум на свадби је био Новица Панић из Злодола, а стари сват Гојко Благојевић из Заглавка. Имали су петоро деце: Милојку, Миломира, Милана, Велинку и Милована.
Занимљиво је да се и Миленков син Миломир (1944 – 2007) такође бавио фотографијом, као и његов отац. Средњи Миленков син Милан (1947 – 1985), који је живео у селу, трагично је завршио свој живот у 38. години, смрзао се половином фебруара 1985. године „негде на путу према Јовановићима“.
О. Додић
