Најтужније вести увек долазе изненада и неочекивано. Вест да нас је заувек, у својој 84. години,
напустио Новак Спасојевић, професор и педагошки саветник, растужила је све његове суграђане,
искрене пријатеље и познанике.
Новак Спасојевић је рођен 14. новембра 1936. године у Рогачици. У родном месту је завршио
основну школу, потом малу матуру, гимназију и Природно-математички факултет у Београду. Кратко
време је радио као наставник у Основној школи у Рогачици, а од септембра 1967. године прешао у
Сремску Митровицу, где је радио у Техничкој школи као професор механике. Почетком новембра
1976. године прешао је у Бајину Башту, као директор Образовног центра „Јосиф Панчић“. На челу ове
установе остаје до краја 1989. године. Од 1. јануара 1990. године одлази на функцију председника
Међуопштинске регионалне заједнице у Ужицу. Од 1. јануара 1993. године поново је изабран за
директора Техничке школе у Бајиној Башти, на том месту остаје до краја 2000. године, када одлази у
заслужену пензију.
Професор Новак Спасојевић је широј јавности познат по свом широком образовању, као
просветни радник који је током своје дугогодишње каријере успешно и несебично преносио знања
многим генерацијама својих ученика. Бивши ђаци га памте, поштују његову спонтаност, духовитост,
непосредност и способност да лако ступа у комуникацију са ученицима, њиховим родитељима, са
колегама и пословним људима.
Своју просветитељску и педагошку каријеру, одмах након завршетка Природно-математичког
факултета, започео је половином шездесетих година прошлог века у Основној школи у Рогачици, као
наставник физике, али је по потреби предавао и општетехничко, географију, па и фискултуру… Ваљда,
још из тог времена је остала и његова способност да својим ђацима постави „право питање у право
време“, очекујући исправан одговор. Можда се баш тада у њему родила идеја да много година касније
напише и књигу са питањима и одговорима, која ће бити од велике користи ученицима основних и
средњих школа, учесницима разних квизова, свакако и свим читаоцима који показују интересовање за
неким новим знањима и сазнањима.
У његовој радној биографији свакако треба поменути и то да је у два мандата био потпредседник
Републичке заједнице машинских школа Србије, председник Покрета горана општине и региона,
републички просветни инспектор за машинску струку за Западну Србију… Једно време је био и
председник ФК „Слога“ из Бајине Баште, председник Карате клуба „Бајина Башта, председник
Општинског одбора Савеза удружења ратника и потомака ослободилачких ратова 1912 – 1918 у Бајиној
Башти.
Остаће упамћен као човек доброг срца и племените душе, широког осмеха и
пријатељског поздрава при сваком сусрету. Увек га је красио оптимизам и ведар дух који су
га чинили препознатљивим и поштованим у сваком друштву. Чаршија га је препознавала као
човека који је волео људе. Али, и људи су волели њега.
