– Све инспекције, које су нас проверавале на основу поднетих пријава, нису имале никакве примедбе. Тврдње да загађујемо реку и мрестилишта младице су бесмислене, што доказује и решење Завода за заштиту природе – истиче Вуковић
На адресу Општинског већа и комуналне инспекције у Бајиној Башти већ дуже време стижу озбиљне жалбе због, како се најчешће каже, „нелегалне и неконтролисане експлоатације песка и шљунка из приобаља Дрине“. Примедбе највише стижу од овдашњег Зеленог савета о заштити Дрине на подручју општине Бајина Башта, а њима се редовно придружују и Унија риболоваца Србије и ОСР „Младица“, Спортско-туристички центар „Бајина Башта“, Планинарски клуб „Тара“… Проблем је, како истичу, загађивање Дрине и мрестилишта младице, експлоатација песка и шљунка, испуштање отпадних вода и одлагање отпада у непосредној близини речне обале.
Експлоатацију шљунка из Дрине, на подручју општине Бајина Башта, углавном врши Производно -трговинско друштво „АСВ Дрина“. У овом колективу одлучно одбацују све наводне пријаве о нелегалној експлоатацији, тврдећи да поседују све потребне дозволе као и решења о издавању водне сагласности за сва спрудишта са којих „АСВ Дрина“ користи шљунак. Драган Вуковић – Гијо, власник „АСВ Дрине“, док новинару показује решења о водној сагласности издата од стране Јавног водопривредног предузећа „Србија воде“, истиче:
– Све инспекције које су нас проверавале на основу поднетих пријава нису имале никакве примедбе. Тврдње да загађујемо реку и мрестилишта младице су бесмислене, што доказује и решење које добијамо од Завода за заштиту природе у коме стоји да се песак и шљунак не ископавају на местима мрешћења. Ми сваке године конкуришемо код „Србијавода“ за добијање решења о водној сагласности која редовно добијамо на основу наших пројеката за експлоатацију. Дрина ни у ком случају није угрожена јер ми шљунак искључиво експлоатишемо са спрудишта поред реке. Редовно плаћамо закуп земљишта које је у јавној својини Републике Србије, на основу уговора закљученог са Јавним предузећем „Србија воде“. Истовремено, Републичкој дирекцији за воде плаћамо експлоатацију речних наноса.
Радоје Јовановић, стручни сарадник у АСВ „Дрина“, објашњава цео поступак за добијање решења о водној сагласности. Најпре „Србија воде“ расписују конкурс за експлоатацију речних наноса који се односи на цео слив Дрине, Саве и Дунава, а потом „АСВ Дрина“ подноси захтев за добијање водне сагласности на пројекат за експлоатацију, посебно за свако спрудиште из корита Дрине. Уз захтев се, између осталог, подносе и катастарско-топографски план локације, пројекат вађења речног наноса са спрудишта из корита Дрине, решење да није потребна студија о процени утицаја на животну средину, решење о издавању лиценце за вађење речног наноса, уговор о закупу водног земљишта, копија плана катастарске парцеле и извод из листа непокретности.
Решењем о водној сагласности, које на основу приложене документације издају „Србија воде“, утврђује се да је пројекат експлоатације речног наноса урађен у складу са издатим водним условима.
АСВ „Дрина“ тиме испуњава све услове за несметану експлоатацију речних наноса на свим спрудиштима за које је издато решење о водној сагласности.
О. Додић
