Рођен сам у Кравици 1962. на Васкрс.Основну школу и гимназију завршио сам у Сребреници као најбољи ђак у разреду. Медицински факултет у року 1987. у Тузли.Специјализацију из опште медицине у Београду 1997. Едукацију из породичне медицине у Бања Луци 2005. а звање примаријуса стекао 2017. Учесник сам рата и борац друге категорије при Самосталном Скеланском батаљону.Начелник санитетске службе у батаљону. Директор Дома здравља у Скеланима од 1994. до 2001. Одборник у СО Скелани од 1994. до 1998 . Напуштам СДС 1997. и улазим у Коалицију Слога, од 1998 -2000. године сам одборник у СО Сребреница и предсједник клуба “С” за Сребреницу. Првог маја 2002. на Сабору постајем члан Савез независних социјалдемократа.Члан сам Политичког савета и ГО СНСД у више сазива као и тренутно. Седам пута од 2000. до 2024. године носилац сам листе и одборник у СО Сребреница са највише освојених гласова од свих српских партија, осим у првом сазиву скупштине 2000. године.Седам пута и функционер странке, од чега четири пута председник а три пута потпредседник СО Сребреница. Могу се похвалити да сам један је од најстаријих председника одбора странке у РС, непрекидно од марта 2003 године до данас, укупно више од 22 године. те године креирао сам политику Сребренице и Средњег Подриња. Иза себе имам 13 узастопних и убедљивих победа од 2004 године рачунајући поновљене изборе за председника РС 2007. и поновљене изборе за Сребреницу 2020. Овако, у опширном интервју за ББ Глас, говори др Радомир Павловић.
”У исто време био сам и лекар и професор и политичар. Амбуланту и Дом здравља никада нисам напуштао још од 1987. године када сам почео радити у Дому здравља Сребреница па све до данас.После сваке функције враћао сам се у амбуланту Скелани на рад са пацијентима. Дуго време у рату и након завршетка рата био сам једини лекар на Скеланима. На хиљаде прегледа је прошло кроз моје руке. Захваљујући мом ангажману Дом здравља у Сребреници је добио две нове службе, Центар за ментално здравље и Центар базичне рехабилитације 2011. Неколико година у Дому здравља Сребреница амбулантно смо лечили пацијенте губер водом .У рату и после рата дао сам велики допринос у оснивању две републичке установе у Скеланима, ЈУ Римски муниципиј 2009. и ЈУ Национални парк Дрина 2018. Надам се да ће у моје време бити основана и Специјална болница Губер Бања, или покренут рад Бање Губер.Ове године је Влада РС основала Парк природе Губер у Сребреници – напомиње др Павловић. Додаје да је као професор у средњој школи у Сребреници радио сам у три наврата а седма школска година како ради на предметима Инфектологија и Неуропсихијатрија.
Био сам пет година и директор ЈУ НП Дрина, десет година председник Црквене општине Скелани од 2008. до 2018. За то време урађене су три нове цркве и више их је обновљено. – Донео сам у општину Сребреница неколико развојних програма од Владе Републике Српске до Савета министара вредних на десетине милиона марака. У име премијера Владе РС отворио сам 2008. у Жлијепцу регионални пут Скелани-Факовићи-Братунац.Три пута сам предложио кандидата за начелника општине Сребреница који је победио у Сребреници и 2016,2020,2024.Победа 2024 била је убедљива нашег кандидата Милоша Вучића за начелника општине и СНСД који је добио 7 одборника од 15 српских. Моје победе и моја дела су резултат мога рада и поверења народа у мене и мој однос према њему.Сребреница у том историјском пројекту није лака средина, поготово за политички рад у контаминираној средини. Начин комуникације и разумевања људи је допринео мојим успесима.Социјална политика и однос према обичном човеку је резултат мог дугог трајања у политици.Сретан сам за сваку помоћ народу у мој окружењу.Слободно своје време сам највише посветио писању књига из културе и историје. Пошто сам рођен у Лудмеру а сада живим у Осату, највише су ме интересовале ове две области и град Сребреница са својим културно -историјским наслеђем.Теме за моје књиге су осаћанска култура и ревизија неистина о историјским дешавањима на просторима Средњег Подриња у 20 веку.Култура сећања и незаборава .О томе говоре и неколико мемоара на истинитој грађи из првог и другог рата. Ту су и моје књиге” Црне мараме Сребренице и Сребреничко здравство и Кратке приче и Бисери мога града и низ других књига, попут Бањачког ријечника, Приче наших бањака, Осаћанин Јово Дивљака, Да се не заборави”…Укупно 21. књигу сам издао као сведочење о људима и догађајима на овим просторима.Тај пут од Кравице до Братунца и Сребренице, од Скелана до Бајине Баште, и опет у круг, сваки дан и све ове године у сусретима са људима и њиховим судбинама ме инспирисало да понешто и пишем. Иначе супруга ми је фармацеут.Сестра завршила медицински факултет у Сарајеву 1976. године. Кћерка је у Београду завршила медицински факултете у јуну 2024. године .У породици сви здравствени радници.Највише читам Јеротића.
Отац ми је био на Голом отоку две године. Поносан сам на своје родитеље, на своју породицу.Као дечак био сам на радним акцијама :Бубањ Поток, Шамац-Сарајево, Лозница, итд. Одрастали смо уз музику Бијелог дугмета, Рибље чорбе.Волим кошарку,ноћне шетње и забаве по Братунцу,Љубовији Сребреници до Бајине Баште и Београда.Волим путовања по страним земљама.Волим да гледам, слушам да учим.
До пензије имам две године. Волим и Кравицу и Сребреницу и Бајину Башту.Волим људе око себе који зраче позитивно. Живот је једна пролазна ствар а људи ће ме памтити као лекара, професора, по књигама мојим а најмање као политичара. Моја порука за друге је “да само мали, добродушни људи чине бесмртна дела.”У политици мораш имати меру и стрпљење и знати када се повући. Ове године су унутарстраначки избори и партију ћу препустити Милошу Вучићу,актуелном начелнику општине Сребреница. На млађима свет остаје, поручује на крају разговора, др Радомир Павловић.
ББГ.
