Одлазак у далеку и непознату земљу зарад високог идеала је познати откуцај у људском искуству. Од Čiang Kai Šeka, који је избегао на Тајван да би постао светлица наде највећој нацији, до Пилгрима који су прешли океан да нађу слободу за своја веровања. Ја немам основа да тврдим да се мој одлазак у Сједињене Америчке Државе може поредити с бегом Куомитанга или једним од првих придошлица на Северноамерички континент, али мени је заиста изгледало као да носим тежину света, с идеалом образовања. Mercyhurst Preparatory School од Вас не захтева да је ви похађате као студент, већ да будете студент. Настава у њој се не одвија памћењем чињеница и заокруживањем слова на тесту, већ се већином одвија есејима и пројектима, и да бисте били успешни морате да живите материју. Морате да демонстрирате да материју имате између прстију и да створите оригиналне идеје и везе с њом. Поједини часови одвијају се и кроз дискусију- на пример већина Католичке традиције заснивала се на дискусијама и пројектима, где би наставница будно пратила пажњу да ли доприносимо конструктивној дискусији. Овим смо сви дали свој додир пројектима- уместо да прочитамо поглавље Библије и одговоримо на питање о њима, неко би говорио о поглављу кроз перспективу кћерке чиновника кинеских имиграната, до фана јапанске анимације.
Екстракурикуларне активности су саставни део школе. Током моје две године у Mercyhurstu имао сам прилику да будем члан веслачког тима, где је мој чамац освојио златну медаљу на Mercyhurst Prep Regati, и Модел УН-а у организацији Ганнон Универзитета, симулације Уједињених Нација, где је мој тим, представљајући Републику Србију, освојио треће место.
Ван школе имао сам шансу да искусим и амерички свакодневни живот. Једна од мојих првих авантура била је посета старомодном “флеа маркету” где се продавало све, од старих писаћих машина до књига из шездесетих. Свакодневни живот и политика били су скоро припојени једно уз друго- један од мојих најбољих пријатеља, заменик наставника Џеј, био је присталица независне партије. У аутомобилима и кроз пешачење кроз дубоки снег у Ирију, могла се чути лавина дебата, али оно на шта нисам био припремљен је била свеукупна револуција, када сам био сведок распада целог политичког статуса кво који је замењен новим поретком јавног дискурса. Моју прву годину провео сам под администрацијом Барака Обаме, где сте заиста имали гушећи осећај да не можете да изговорите поједине ствари. Овај део америчке историје историчар Ниал Фергусон назива “Чинамериком,” када су НР Кина и САД скоро па постале конфедерација. На кампусу сте имали гушећи осећај да не можете да критикујете НР Кину, подржавате независност Тајвана- те конверзације су се дешавале унутар аутомобила ван звучног домашаја остатка студентског дома.
Узећи ово у обзир, уздизање Доналда Трампа заиста је представљало револуционарни корак. ““Tough on China” и “Америка прво” су понеле талас револуционарне реторике, и заиста је било невероватно- одједном студенти су размењивали видее Мистер Метокура и Пепе жабу, умочену у иронични расизам. Друга страна је увек била фокусирана на то колико је шокантно шта Трамп каже а не шта би ти урадио да средиш поједине ствари у друштву- шта би ти урадио када Кина прети да ће уништити предузећа које је претходно купила (и да ће стотине изгубити посао) у једној савезној држави уколико гувернер прими председника Републике Кине? Заправо твоја страна има доста веза с архитектом Сино-Америчког зближавања, Хенријем Кисинџером! Дубина коју су досезали црвени пипци вероватно се најбоље може илустровати тиме да је телефонски разговор између Caj Ing Ven и Трампа била национална вест.
Та револуција процвала је у бескрајну параду меланхолије тог Децембра, када је већином про-Демократска школска администрација била у потпуном шоку од резултата избора. Али чак и у најтамнијем часу одржан је један племенит ниво дискурса и веровање да ће идеје које су створиле америчку нацију одвести је и у будућност након Трампа. Али, ја нисам стигао да ту будућност видим физички, већ сам своје образовање наставио у Брну, Чешкој Републици.
Брно је у потпуности другачији град од Ирија- његовим улицама језди други највећи трамвајски систем у Чешкој. Брњани су изузетно поносни на своју историју градског превоза, те се скоро сваке године организује огромна парада градског превоза, где се улицом провоза све од парног трамваја Царолине до Шкодиног тролејбуса продатог Украјини и враћеног назад у своје оригинално место.
За разлику од Mercyhurst, Америчка Академија у Брну је изузетно мања школа, чије ученичко тело броји само 40 ученика. Наставници скоро сваки час имају времена да посвете своју пажњу директно ученицима. Сваки наставник је свој час презентовао на свој начин- неки од њих су осмишљени као групе за дискусију где је оцена била базирана на активности и контрибуцији дискусији, а неке су чак били и независни пројекти.
Ја сам имао прилику да сам осмислим независни пројекат и извршим га кроз осам истраживачких радова. Спољне Полисе САД-а су ме одвели од односа САД и ауторитартивних режима, до тога како је однос кинеског комунизма и прагматизма направио темељ успостављања односа НР Кине и САД.
Током моје две године у ААБ имао сам и шансу да оснујем и будем први председник студентског парламента. Студентски парламент ме је научио да ценим интроспективно вођство- иако је највећа новина Парламента била листа за одржавање кухиње, већину времена провели смо дискутујући прогрес разних школских пројеката, попут Тематских недеља.
Тематске недеље је још један начин на који се ААБ раздваја од осталих школа. Сваког академског триместра студенти су радили на пројекту на нивоу школе. Најупечатљивији пројекти за мене су били NetworkingUp конференција о netvorkingu и Временска капсула. Овде су се опет моји интереси пресекли са темом и ја сам направио селекцију ултра-десничарских видеа с Јутјуба и уз есеј објаснио како су они настали у оквиру 2016, заокруживши моје средње образовање елементом који је пратио њен почетак, наоружавши ме за студије које ћу наставити на Масариковом Универзитету.
Данијел ЋОРОВИЋ
