Жири за доделу Рачанске повеље који је радио у саставу: Златица Ђокић Катанић, Дарко Даничић и Милета Аћимовић Ивков (председник жирија), одлучио је да се ове године награда додели песнику Драгану Драгојловићу: за стваралачку верност предачком наслеђу и матичној духовној вертикали.
У образложењу жирија се истиче:
„У поезији Драгана Драгојловића постојано је присутно певање о пореклу, трагизму националне историје и духовном успону, као израз дубоке проживљености, емотивног и мисленог разумевања сложености трајања и опстајања на овом тлу. У том дуговременом развоју нарочито се истиче нит духовног присуства у свим садржајима живота.
Од књиге Станишта, преко збирки: Књига љубави, Завичај смрти, Дозивање Бога и Лестве патријарха Павла, развија се и утврђује оно тематско, симболичко и значењско подручје Драгојловићеве поезије које упућује на потребу да се садржаји живота осветле вредностима које су изнад свих егзистенцијално-историјских условности и погодби. У том се подручју, које се простире „између видљивог и тајне“, сустичу вредности теологије срца којима је лирско-мисаоно певање одувек бивало привржено.
Све то указује на сложеност и вредност његовог певања које се заинтересовано обраћа и лику наше драматичне савремености. Са намером да га, на традицијској подлози и кроз искуствене увиде, дубље сагледа и потпуније разуме прихвати и представи“.
Драган Драгојловић је рођен 1941. године у Пилици код Бајине Баште. Средњу школу завршио је у Ужицу, а дипломирао и магистрирао на Економском факултету у Београду. Објављивао је стручне радове из области економског развоја и религије.
Водио је послове плана и анализе у Скупштини општине Бајина Башта и био шеф Управе прихода, потом у Ужицу истраживач тржишта и самостални референт продаје у предузећу „Први партизан“, директор Завода за привредни и друштвени развој и начелник Одељења за привреду и финансије општине Ужице. Био је помоћник директора у Заводу за план Србије, секретар Републичке самоуправне интересне заједнице културе, председник Комисије за односе са верским заједницама Извршног већа Скупштине Србије, министар вера у четири Владе Србије и амбасадор Југославије у Аустралији и Новом Зеланду. Од 2003. управник је Задужбине Иве Андрића.
Пише песме, приповетке и романе. Преводи поезију са енглеског. Важније награде: Књижевне омладине Србије, 1974, „Милан Ракић“, 1983, „Раде Драинац“, 1993. и Вуковa наградa, 2003. Један је од најпревођенијих песника у савременој српској књижевности. Познат је по својим збиркама поезије: Кућа на сату небеском, Треће лице рата, Станишта, Друга страна неба, Од срца до завичаја, Небеска Србија, Дозивање Бога, Усмена повест заборава, Гласови даљине… , као и по роману Под Јужним крстом.
Заступљен је у енциклопедијама и лексиконским издањима у земљи и иностранству.
О. Додић
