Са мало воље може боље
Tекстови ове рубрике можда могу да нам понешто помогну, да на нешто подсете, или да нас можда посаветују. Садржај није шкодљив, а није ни увредљив, нити нас може увући у неку невољу.За сва појашњења питати аутора, који често докон пролази поред вас.
ДАРОДАВЦИ ИЛИ ДУЖНИЦИ
НЕКЕ ДЕЛАТНОСТИ, ПО СВОЈОЈ ПРИРОДИ ВРШЕ БИТАН УТИЦАЈ НА СРЕДИНУ У КОЈОЈ ЧОВЕК ЖИВИ, И У НЕКОМ УЖЕМ, ИЛИ ШИРЕМ ПРОСТОРУ, ЗНАЧАЈНО МЕЊАЈУ УСЛОВЕ ЖИВОТА СТАНОВНИШТВУ. ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА И АКУМУЛАЦИЈЕ ВОДА СИГУРНО МЕЊАЈУ УСЛОВЕ ЖИВОТА СТАНОВНИШТВА У ОКРУЖЕЊУ, ПА ЈЕ ТЕМА ОВОГ БРОЈА НАЧИН И УСЛОВИ УСПОСТАВЉАЊА РАВНОТЕЖЕ КОЈУ ЈЕ СВОЈОМ АКТИВНОШЋУ ПОРЕМЕТИЛА ХЕ БАЈИНА БАШТА „ПЕРУЋАЦ“. ДА ЛИ ЈЕ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА ДОБРОЧИНИТЕЉ ИЛИ ВЕЛИКИ ДУЖНИК ЗА ГРАЂАНЕ БАЈИНЕ БАШТЕ ?
Од изградње Хидроелектране у Перућцу, електропривреда је својим средствима финансирала мноштво инвестиционих радова, градила станове, путеве, обнављала разне јавне објекте и донирала читав низ других потреба града. Може се видети да и сада врше врло темељне, и обимне радове, на изградњи саобраћајнице према Растишту. Сасвим је извесно и да су прилично велика средства издвајана и усмеравана према локалној самоуправи. Било је, у неком ранијем времену, и тако невероватних догађања да је маса средстава одлазила у Ужице, а отуда је Бајиној Башти долазила по која пара. Понекад је део тих средстава трошен и за намене које нису биле ни битне ни приоритетне, али никако се не може закључити да електропривреда није издвајала велика средства за простор општине Бајина Башта. И поред свега напред реченог ипак сматрам, да је то и недовољно, и врло недефинисано. Све се своди на добру или лошу вољу, односно повлачење за рукав и мољакање да се нека средства определе. Прилив средстава од електропривреде је посебно сада неизвестан од када је кеса у рукама моћног и прилично отуђеног центра.
Треба рећи и да су ту помешане и неке друге врсте обавеза електропривреде које се погрешно презентирају јавности. Добро се то мора разјаснити. Део обавезе елекропривреде настаје због уништења приватне и јавне имовине, промене или упропашћавања инфраструктуре локалне самоуправе, онемогућавање грађана да се баве својим ранијим делатностима, и читав низ других обавеза које настају као обавеза инвеститора. То су накнаде штета и друге обавезе које су једнаке свим обавезама других инвеститора у другим областима пословања. Ово су исплате о којима у овом тексту нећемо детаљисати и објашњавати. Већини грађана је јасно да онај ко другом нанесе штету (например поплави имање) по основу грађанских права то мора надоместити оштећеном, и слично. Ово су права које штетник мора да плаћа и не могу зависити од његове добре воље. Градња пута за Растиште није нека великодушна инвестиција електропривреде него нешто што би морао да уради сваки инвеститор који би уништио пут, или отежао пролазак, до неког дела локалне самоуправе Овде у овом тексту ми говоримо и осврћемо се на обавезе субјекта које се бави неком делатношћу која утиче на живот људи у окружењу, на њихово здравље, на промене код биљног и животињског света и слично. Као свуда у свету, код тих и сличних делатности, штете настају сваког дана и погађају сваког грађанина, и све генерације у будућности. Та делатност чини дакле дугорочне промене и трајне последице. То је објективна одговорност која се мери другим аршинима, и наука, односно грађанско право, детаљније сагледава и признаје ову врсту штете у другој половини двадесетог века.
Верујем ипак да овде не би требало писати превише о штетном дејству акумулације воде, јер је то већ одавно разјашњено, а о томе постоји читав низ стручних и научних радова, па су неки догађаји са којим се сусрећемо, били предмет детаљних анализа разних стручних скупова. Читаоцима презентирамо једну слику која довољно говори сама за себе. Температура ваздуха тога дана у 18 часова је била 32 Ц, а ево како изгледа корито реке и град у позадини. Стена са кућицом се скоро не види. Свако може да закључи да је оваква еколошка ситуација један шок за биљни и животињски свет локалне средине, а наравно и за све нас у Бајиној Башти. Ако се овакви догађаји не могу никако избећи. или ако се поремећена природна равнотежа не може успоставити и потпуно отклонити, онда се тај поремећај решава на друге начине. Тада се накнадом на другој страни побољшава живот становништа, и тако надомешћује губитак који је реално неотклоњив.
Накнада за овакав утицај на окружење човека никако не може бити по доброј вољи, или по систему „ да се припомогне“, или колико је неко расположен да унесе у буџет локалне самоуправе. То се постиже јасно одређеним принципима. Рента која треба да успостави поремећени однос, или да надомести нешто друго уместо оног што се не може поправити, може се наравно договорити и споразумом, а у противном постоје и институције које је одређују и дефинишу како се те обавезе принудно извршавају . Сасвим је такође извесно и да све то мора бити транспарентно, јер су то средства која припадају свим грађанима, и нису искључиво право тренутне власти да их троши. Било је додуше и неких добрих решења око успостављања ренте, утрошка средстава и договарања ренте преко фонда за расподелу, али је по нашем добром обичају све отишло у погрешном смеру. Рента је била толико „озбиљно“ договорена да је ето могла бити и укинута. Сада смо опет изгледа на почетку, поново се учимо шта је то рента у конкретном случају, и поново очекујемо нечију добру вољу да удели мало средстава. Опет се неко ко је дужник покушава представити као дародавац. Када и удели нешта ретко ко зна како је то измерио и да ли је исплатио.
Све ово напред што је речено и написано, само хоће да укаже да је неко ко је овлашћен испред грађана, у обавези да јасно каже електропривреди да је дужник, и да рента мора бити јасно договорена и спроводива. Рентом се мора обезбедити сталност у побољшању услова живота на простору где је дејство елктропривреде донело битну промену животних услова. Није то превише тешко, није ни срамота односно непристојност тражити, већ је то право настало нормама цивилизације, и загарантовано Уставом. Треба та права само озбиљно тражити да се поштују и на томе истрајати и без политичке фразеологије.
Е’лав